“Imamo rekordan budžet za poljoprivredu tako da je podsticaj poljoprivredi i ruralnom razvoju za sledeću godinu planiran u iznosu od 111, 4 miliardi dinara”, rekao je Martinović na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije.
On je podsetio da su budžetom za 2024. godinu subvencije iznosile 83 milijarde dinara, rebalansom se došlo do 100 milijardi dinara, a sada je predviđeno 111, 4 milijardi dinara.
“Mislim da time pokazujemo veliku posvećenost našoj poljoprivredi i koliko nam je stalo do naših poljoprivrednih proizvođača i do obnove našeg prehrambenog suvereniteta”, rekao je Martinović.
Ministar je ukazao da je u toku 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede raspisalo 18 javnih poziva i dodao da se počelo sa isplatom dodatnih 10.000 dinara po hektaru saglasno sporazumu koji je postignut 27. oktobra ove godine sa predstavnicima više udruženja poljoprivrednika.
Prema njegovim rečima, do sada je poslato 202.000 rešenja o odobrenju ovih dodatnih sredstava.
| Filipović: Predlog budžeta za 2025. godinu veći za osam odsto u odnosu na rebalans |
|
Predlogom budžeta za 2025. godinu planirani su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2346,2 milijarde dinara, što je povećanje od 172, 8 milijardi dinara, odnosno predlog budžeta za sledeću godinu je veći za osam odsto u odnosu na rebalans budžeta, izjavila je danas na sednici Odbora za poljoprivredu Marija Filipović iz Ministarstva finansija. Prema njenim rečima, budžetski prihodi planirani su na osnovu projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih parametara, BDP-a, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljno-trgovinske razmene, procena kretanja zaposlenosti i zarada u 2025. godini, kao i procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i drugih strukturnih mera. U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 1985,1 milijardu dinara, odnosno 84,6 procenata, a ne poreski iznosi 325,7 milijardi ili 13,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije. Što se tiče rashoda i izdataka, planirani su u iznosu od 2660,2 milijarde dinara. Kako je navela Filipović, najvažnija sredstva planirana su za finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata, kao i ostale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika. “Što se tiče rashoda za subvencije, one su planirane u ukupnom iznosu 224,04 milijarde dinare i učestvuju u ukupnim rashodima sa 8,42 odsto. Najvećim delom su planirane upravo za subvencije u poljoprivredi, dok su tu i ostale subvencije, građevina, privreda i ostale”, rekla je Filipović. Filipović je precizirala da je učešće subvencije u poljoprivredi u ukupnim subvencijama na nivou države 51,9 odsto, što predstavlja najveće učešće u ukupnim subvencijama. |
“Naravno, brzina isplate zavisi od preuzimanja rešenja sa portala E-uprave, i zbog toga smo više puta apelovali na naše poljoprivrednike da redovno proveravaju svoje elektronsko sanduče, kako bi što pre dobili ono što im pripada”, rekao je Martinović.
Ministar je kazao i da je za podsticije po hektaru isplaćeno ukupno 33.167.899.000 dinara.
Martinović je rekao i da danas, 15. novembra ističe rok do kada su poljoprivrednici mogli da evidentiraju zemljište koje faktički obrađuju, a bez regulisanog pravnog osnova.
“Mogu da se evidentiraju na sajtu uprave za agrarna plaćanja. Reč je o zemljištu koje se nalazi u komasacionom području i zemljištu koje je predmet ostavinskog postupka”, rekao je Martinović.
On je naglasio da je ministarstvo pojačalo kontrolu putem poljoprivredne inspekcije povodom prijava zbog zloupotrebe zemljišta i fiktivnih gazdinstava koja se zapravo ne bave poljoprivrednom proizvodnjom, a podnose zahteve za ostvarivanje prava na podsticaje”, rekao je Martinović.
Ministar je ponovio da disbalans u odnosu između ratarstva i stočarstva raste, u korist ratarstva, navodeći da se intenzivno radi na tome da se obnovi stočni fond.
Podsetio je i da poljoprivrednici mogu da koriste sredstva iz predpristupnih fondova Evropske unije, radi se o programu IPARD-2 i IPARD-3.
“Što se tiče programa IPARD-2, od ukupnog fonda od 175 miliona evra do sada smo isplatili 1.216 korisnika sa oko 87 miliona evra iz budžeta Evropske unije i 116 miliona evra uz nacionalno kofinansiranje. Odobreno je 1.556 projekata i u procesu odobravanja prava na isplatu je oko 13 miliona evra, od toga 10 miliona evra iz budžeta Evropske unije”, rekao je Martinović.
Što se tiče programa IPARD-3, u ovom programskom ciklusu ukupan iznos podrške je veći nego u slučaju IPARD-2 i on iznosi 378 miliona evra.
“Iz predpristupnih fondova Evropske unije opredeljeno je 288 miliona evra, odnosno 75 odsto, dok je iz budžeta Republike Srbije obezbeđeno 90 miliona evra ili 25 odsto. Ovo je takođe jedan važan program za koji mislimo da će da pomogne pre svega u obnovi našeg stočnog fonda”, rekao je Martinović.
Pavićević: Zakon o semenu i sadnom materijalnu važan za otvaranje klastera 5
Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Livija Pavićević izjavila je danas da će donošenje Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja doprineti otvaranju pregovora u Poglavlju 12 i ispunjavanju uslova za otvaranje klastera pet pristupa Evropskoj uniji.
Pavićević je na javnoj raspravi o nacrtu Zakona, objasnila da merilo jedan u Poglavlju 12 predstavlja i deo reformske agende koja se priprema u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, stub 3 ubrzanje fundamentalnih reformi.
Novim zakonom, istakla je, implentirano je 15 marketing direktiva EU, a tekst nacrta zakona poslat je na mišljenje Evropskoj komisiji, koja je u novembru 2023. godine istakla da nacrt zakona ispunjava uslove u pogledu merila jedan.
Oblast semena i sadnog materijala trenutno je uređena sa tri zakona – Zakona o semenu, Zakona o semenu i sadnom materijalu i Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, koji su u velikom procentu usaglašeni sa propisima EU, ali su pojedine odredbe u velikoj meri zastarele, jer su donete pre mnogo godina.
Trenutno su, kako je navela, na snazi pojedini zakonski propisi koji su stari 50 godina i kao takvi su većim delom prevaziđeni.
“Ovim novim zakonom oblast je objedinjena, preciznije su definisani poslovi aktivnosti vezani za seme i sadni materijal, uvedeno je jedinstveno vođenje registra za seme i sadni materijal i preciznije definisan upis subjekta kategorije semena i sadnog materijala biće u potpunosti usklađene sa marketing direktivama EU”, istakla je Pavićević.
Ona je dodala da se uvodi i reguliše sertifikacija semena i sadnog materijala kao zaokružen i iskontrolisan proces čime se bolje definiše konrola i proizvodnja.
Direktor uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević rekao je, da bi ovaj zakon našim proizvođačima i semenarskog sektoru omogućim što lakši pristup evropskom tržištu.
Milosavljević je naglasio da je njihov cilj da objedine sva tri zakona čime bi definisali celokupnu oblast u jednom zakonu i dodao da na izradi ovog zakona rade već više od dve godine.
Rukovodilac grupe za sertifikaciju semena i sadnog materijala Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlada Đoković rekao je da je cilj Zakona ispraviti to što nedostaje u postojećoj regulativi i da se omogući proizvodnja kvalitetnije proizvodnje semena i semenog materijala, odnosno poboljšanje same poljoprivredne proizvodnje.
“Sve zemlje koje su prosle postupak pridruživanja EU, bile su u određenom periodu u obavezi usaglašavanja, implementiranja propisa. Mi smo tekst poslali u Brisel, da nam oni kažu da li smo napravili neke greške, tako da smo u novembru prošle godine dobili odgovor da tekst zakona usaglašen sa propisom i da ispunjava uslove iz merila jedan”, kazao je Đoković.
Ovim zakonom, kako je naveo, biće uređena oblast ukrasnog bilja, biće uvedeni novi usaglašeni pojmovi koji su jednaki onim definicijama u direktivama EU, da se odvoji plaćanje korisnika od onih koji vrše kontrole.
Generalna sekretarka Semenarske asocijacije Svetlana Balešević Tubić navela je da je ovo veoma dobar nacrt Zakona koji je primenljiv.
“Nama bez obzira na to da li se bavimo proizvodnjom ili prodajom, uređenost je jako važna. Ono što nema u nacrtu Zakona o semenu, to je institucionalno uređenje kada je u pitanju sertifikacija semena po nekom od modela iz okruženja. Skoro sve države koje imaju razvijeno semenarstvo, imaju jednu nezavisnu instituciju za sertifikaciju semena pod nadzorom Ministarstva”, naglasila je Tubić.
Trenutni model prema njenim rečima ne bi morao mnogo da se menja, već samo da se unapredi.
Nacrtom zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja uređuje se proizvodnja, kontrola proizvodnje, dorada, kvalitet, pakovanje, obeležavanje, stavljanje na tržište, postkontrolno ispitivanje i uvoz određenih grupa i vrsta semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao i druga pitanja od značaja za oblast semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja.
Zakon predviđa i da ministar poljoprivrede ima ovlašćenje da dodatno definiše vrste bilja na koje se primenjuje.
Ministarstvo poljoprivrede ima i ključnu ulogu u sprovođenju ovog zakona, odnosno od uspostavljanja registra i nadgledanja kontrole proizvodnje, do izdavanja sertifikata o kvalitetu i postkontrolnih ispitivanja.