Evropa sada proizvodi manje od 12 odsto svetske proizvodnje plastike, u poređenju sa 14 odsto u 2022. godini
Uzrok pada proizvodnje je nagli porast uvoza polimera iz oblasti sa manje strogim ekološkim normama i jeftinijom energijom
- Ognjen Kovacevic
Evropa je proizvela manje nereciklirane plastike u 2023. godini u odnosu na 2022., što se desilo prvi put, ali ostatak planete i dalje proizvodi više takve plastike, saopštila je organizacija Plastiks Evropa (Plastics Europe).
Foto: Grad Beograd
Prošle godine 27 zemalja EU, Velika Britanija, Norveška i Švajcarska zajedno su proizveli 54 miliona tona nereciklirane plastike. To je pad od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Blic preporučuje
Prozveden je 7,1 milion tona reciklirane plastike, odnosno 7,8 odsto manje nego prethodne godine, pokazuju statistički podaci koje je objavila profesionalna organizacija Plastiks Evropa koja okuplja oko sto kompanija koje proizvode više od 90 odsto svih polimera u Evropi.
– Ovi podaci su u suprotnosti sa trendom svetske proizvodnje plastike, koja je porasla 3,4 odsto prošle godine, što ukazuje da je udeo Evrope u toj proizvodnji dodatno pao i ne dostiže više od 12 odsto u svetskom tržištu u odnosu na 14 odsto u 2022. godini – saopštila je organizacija Plastiks Evropa.
Evropa je zadržala pozitivni trgovinski balans po vrednosti, a prvi put je postala neto uvoznik poliesterske smole po obimu u 2022. godini i gotovih plastičnih proizvoda od 2021. godine, dodaje se u tekstu.
U periodu između 2020. i 2023. godine evropski izvoz poliesterske smole pao je za 25,4 odsto.
Organizacija dodaje da ta promena preti održivosti evropskog lanca vrednosti za plastiku, koji zapošljava više od 1,5 miliona ljudi u 51.700 kompanija, i koji je realizovao obrt od 365 miljardi evra u EU 2023. godine.
Glavni razlog za ovaj pad je nagli porast uvoza polimera koji su mnogo jeftiniji nego u Evropi, iz oblasti gde su ekološke norme manje stroge, kao u Aziji, ili iz zemalja gde je energija mnogo jeftinija kao u SAD.
Plastiks Evropa smatra da „erozija evropske konkurentnosti preti tranziciji te industrije ka cirkularnosti“.
(BIZLife)