Na javnom slušanju na kojem je predstavljen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, Tabaković je rekla da se međugodišnja inflacija u maju ove godine vratila u granice cilja od tri plus minus jedan i po procenata i nakon toga je nastavila da se kreće unutar tih granica.
“Ona bi do kraja ove godine trebalo da se kreće oko nivoa od četiri odsto ili blago iznad, a zatim da usporava i krajem naredne godine se približi centralnoj vrednosti cilja. Izraženo u brojkama, u 2025. godini očekujemo prosečnu inflaciju od 3,7%, što je gotovo u skladu sa projekcijom koju je Ministarstvo financija koristilo prilikom pripreme budžeta za 2025. i u njihovim projekcijama ona iznosi 3,5%”, navela je Tabaković.
Dodala je da je budžet za narednu godinu pripreman uz predpostavku da će privredni rast u 2025. iznositi 4,2 odsto, a projekcija NBS je da će biti u rasponu između četiri i pet, sa centralnom vrednošću projekcija od 4,5 odsto.
“Zajednička nam je i ocena u pogledu strukture rasta ekonomske aktivnosti, kao i to da će ona biti fiskalno izdašnija, s obzirom na to da će rast BDP voditi domaći faktori. Većoj potrošačkoj tražnji doprinosi nastavak rasta zaposlenosti, zarada i penzija, što potvrđuje da je ekonomska politika uspešno očuvala standard naših građana”, istakla je guvernerka NBS.
Kako je rekla, rast investicione tražnje je rezultat povećanog investicionog poverenja, ali i obezbeđenih izvora finansiranja kroz sva četiri osnovna stuba, od kojih je prvi profitabilnost privrede iz prethodnih godina, koja je u prošloj godini dostigla 972 milijarde dinara, odnosno 8,3 milijarde evra i ostvarila godišnji rast od preko 12 odsto.
“Drugi stup predstavljaju i dalje visoki prilivi stranih direktnih investicija, koje su u prošle godine dostigle 4,6 milijardi evra, a oko tog nivoa očekujemo da će se zadržati i u ovoj i u narednim godinama. Kapitalni izdaci države, koji se projektuju na oko 7,3 odsto BDP predstavljaju treći značajan stub finansiranja. a četvrti veća dostupnost kreditnih izvora”, rekla je Tabaković.
Paunović. Povećanje fiskalnog deficita ne ugrožava fiskalnu stabilnost
Predlogom budžeta za narednu godinu dolazi do blagog povećanja fiskalnog deficita, ali predložena promena neće ugroziti fiskalnu stabilbnosti, pošto će javni dug u narednom periodu nastaviti blagu putanju smanjivanja, izjavio je danas predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović.
On je na javnom slušanju Odbora za finansije o budžetu za narednu godinu i završnom računu budžeta za 2023. godinu u Skupštini Srbije rekao
da se predloženim budžetom za sledeću godinu fiskalni deficit povećava sa 2,7 odsto BDP-a, odnosno 2,2 milijarde evra, kako je predviđeno u ovoj godini, na 3,0 odsto BDP-a, odnosno 2,7 milijarde evra.
Prema njegovim rečima, predlog budžeta za 2025. godinu ima niz vrlo značajnih poboljšanja, koja su u velikoj meri tehnička, ali ima i suštinskih poboljšanja.
“Želeo bih pre svega da istaknem da je ovim budžetom napravljen vrlo značajan pomak u proširenju obuhvata indirektnih budžetskih korisnika, tako da će od naredne godine biti obuhvaćene osnovne škole i visoko obrazovanje. Time ćemo imati potpuno jasnu sliku svih prihoda i svih rashoda indirektnih budžetskih korisnika, čime će se značajno poboljšati informaciona osnova za bolje, kvalitetnije vođenje fiskalne politike”, rekao je on.
Kao drugo značajno poboljšanje naveo je uvođenje tzv. zelenog budžeta, gde se u skladu sa prilično rasprostranjenim tendencijama u razvijenim zemljama uvodi budžetiranje koje se odnosi na projekte sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu.
“Na ovaj način stvaraju se vrlo dobre pretpostavke za bolje usklađivanje fiskalne politike sa ciljevima iz oblasti zaštite života sredine i klimatskih promena. I, kao što ste mogli da primetite, u posebnom prilogu je navedana lista takvih projekata, što predstavlja vrlo značajan napredak u odnosu na prethodne budžete”, ocenio je Paunović.
Istakao je još jednu značajnu karakteristiku, a to je, kako je rekao, dosta realno, vrlo kredibilno planiranje, kako javnih prihoda, tako i javnih rashoda.
“U tom smislu Fiskalni savet konstatuje da ne postoje značajni rizici da se javni prihodi neće ostvariti”, naveo je on.
Osvrnuo se i na najavljeni rast penzija od 10,9 odsto do čega dolazi na osnovu zakonske indeksacije i istakao da Fiskalni savjet smatra da je ovaj porast penzija sasvim prihvativ i krajnje opravdan.