Ona je za Tanjug rekla da će sledeće školske godine biti uvedeno šest novih obrazovnih profila među kojima su mehaničar optike, tehničar optike i tehničar fotografije.
“Obrazovni profili koji su veoma atraktivni su kuvari, konobari, u mašinstvu bravari, zavarivači, operateri mašinske obrade rezanjem, i to su zanimanja koje su privredi najatraktivnija i najpotrebnija, kaže Milićeva.
Navela je da privreda traži, na primer, inženjere mašinstva i elektrotehnike, kao i stručnjake za poslove u vezi sa turizmom i ugostiteljstvom, kuvare i konobare, ali je istakla da je najveća zainteresovanost za područje informacionih tehnologija.
Još neki od obrazovnih profila koji spadaju u okvir dualnog obrazovanja su mehaničar motornih vozila, modni krojač, kozmetički tehničar, tehničar dizajna grafike i drugi.
“Ono što je suština dualnog obrazovanja je da učenici nakon završenog školovanja imaju mogućnosti da se zaposle u kompanijama u kojima su boravili tokom učenja kroz rad. Prednost je u tome da kompanije imaju priliku da učestvuju u formalnom obrazovanju učenika i da tokom tri ili četiri godine njihovog školovanja prenesu sva znanja i veštine koje oni smatraju da su važni za buduću karijeru učenika”, rekla je Milićeva.
Dodala je i da učenici imaju priliku da ostanu u kompaniji u kojoj su radili, ali i da nastave sa daljim školovanjem na nivou visokog obrazovanja.
“Vrlo često se dešava da među roditeljima vlada mišljenje da učenik ukoliko završi dualni model obrazovanja ne može da nastavi dalje školovanje, što apsolutno nije istina. Dualno obrazovanje postoji i na nivou visokog obrazovanja, tako da neko ko želi može da nastavi svoju karijeru i dalje, a može i da se zaposli u kompaniji u kojoj je realizovao učenje kroz rad ili u nekoj drugoj”, kazala je Milićeva Tanjugu.
Objasnila je da se novembar obeležava kao mesec dualnog obrazovanja i da je u PKS ranije ove nedelje predstavljena strategija marketinga dualnog obrazovanja koja je realizovana u saradnji sa Švajcarskom kancelarijom za saradnju i Austrijskom razvojnom agencijom.
Kako je najavila, početkom decembra biće organizovana i dodela nagrada kompanijama koje su u dualnom obrazovanju već 10 godina, koliko se dugo ono i realizuje, a do sada je kroz taj program prošlo više od 1.100 kompanija i 19.100 učenika.
Dualno obrazovanje je deo formalnog sistema obrazovanja i predstavlja model u kom se teorijska znanja stiču u školi, dok se praktična znanja i veštine stiču kod poslodavca, u realnom radnom okruženju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se ranije ovog meseca sastao sa predsednicom Saveta za dualno obrazovanja Švajcarske Konfederacije Ursulom Rejnold sa kojom je razgovarao o novim izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju koje, prema njegovim rečima, favorizuju i uvođenje celoživotnog obrazovanja gde učenici mogu da stiču i diplome u formalnom, ali i sertifikate i uverenja u neformalnom obrazovanju.
Vlada Srbije je krajem 2023. godine usvojila Uredbu o podršci dualnom obrazovanju – podršci učenju kroz rad kojom je učenicima koji se školuju za deficitarna zanimanja obezbeđeno 5.000 dinara mesečno od države.
Osim toga, oni za za jedan dan prakse nedeljno u kompaniji na kraju meseca dobijaju 4.500 dinara, dok učenici starijih razreda koji imaju po dva ili tri dana prakse nedeljno, dobijaju 13.500 dinara mesečno.
U deficitirana zanimanja spadaju tehničar za metalurške tehnologije, bravar-zavarivač, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova i druga.
Neke od kompanija koje učestvuju u programu dualnog obrazovanja su modna kompanija Peek & Cloppenburg i Lidl Srbija za učenike Trgovačke škole u Beogradu, Robert Bosć za učenike škole “Politehnika – škola za nove tehnologije”, Scania Srbija i Trio motors za učenike Srednje mašinske škole, ali i mnoge druge.
U dokumentu na sajtu PKS koji se zove Konkurs za upis učenika u prvi razred srednje škole, nalazi se spisak svih srednjih škola i obrazovnih profila koji se nude po dualnom modelu, kao i ostale važne informacije koje se tiču uslova upisa.