Odbor za finansije prihvatio predlog budžeta za 2025. godinu

Predlogom budžeta za Ministarstvo privrede opredeljeno je 35,28 milijardi dinara, pa će to Ministarstvo nastaviti sa programima podrške privredi, pre svega razvoju preduzetništva, dakle, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima.

narodna, skupstina, republike, srbije, skupstina, srbije

Odbor za finansije prihvatio predlog budžeta za 2025. godinu

Odbor za finansije Skupštine Srbije prihvatio je na današnjoj sednici Predlog Zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu i predložio Skupštini Srbije da ga usvoji.

Odbor je prihvatio i predloge Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kao i o završnom računu budžeta Srbije za 2023. godinu.

Predlog Zakona o budžetu jedna je od tačaka predloženog dnevnog reda sednice Skupštine Srbije koja je zakazana za sutra sa početkom u 10 časova.

Kako je rečeno na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije, za programe podrške opredeljeno je dve milijarde dinara i taj novac je uglavnom usmeren na nabavku opreme, ali i proširenje proizvodnih kapaciteta, kao i podršku određenim ciljnim grupama, kao što su početnici u poslovanju, mladi, zatim žene preduzetnice, žene na selu, stari umetnički zanati i ostali programi.

Istaknuto je da se taj program pokazao vrlo važnim za našu privredu i za naše preduzetnike, budući da je veliko interesovanje bilo u ovoj godini, gde je Ministarstvo podržalo 677 privrednika sa više od 1,5 milijardi dinara bespovratnih sredstava.

Za infrastrukturne projekte opredeljeno je 2,9 milijardi dinara, što je znatno više nego prethodnih godina kada je za ove projekte izdvajano po oko milijardu dinara.

Što se tiče direktnih ulaganja odnosno investicija, za njih je opredeljeno 23,6 milijardi dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić rekao je da budžet tog Ministarstva za ovu godinu iznosi 5,6 milijardi dinara i da je manji od prošlogodišnjeg za oko šest procenata, ali da zbog toga razvojna komponenta budžeta neće biti promenjena.

“Oko polovine budžeta Ministarstva, nešto preko 2,5 milijarda dinara, namenjeno je za razvoj kapitalne turističke infrastrukture i nastavićemo ono što smo započeli ovih godina. Nastavljamo i projekat vaučera za odmor u Srbiji, kao i pilot projekat razvoja seoskih turističkih domaćinstva koji je ove godine uspešno implementiran. Cilj nam je da zadržimo dosadašnji nivo i stepen dolazaka, odnosno povećanja turističkog prometa koji je ove godine za pet veći nego što je bio rekordne prošle godine”, rekao je on.

Dodao je da je devizni priliv premašio dve milijarde evra i da će pare iz budžeta biti u funkciji povećanja turističkog prometa u našoj zemlji.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Stamenković rekao je da je planirani budžet tog Ministarstva 30,9 milijardi dinara, od čega samo Ministarstvo ima 21,5 milijardi.

Prema njegovim rečima za subvencije je izdvojeno 13,4 milijardi, pri čemu je kao najvažnije izdvojio subvencije za energijski ugrožene kupce.

Kao značajne, naveo je projekte iz oblasti podsticanja obnovljivih izvora energije.

Poslanici Skupštine Srbije započeće sutra raspravu o Predlogu budžeta za 2025. godinu i pratećim zakonima.

Odbor za privredu usvojio predloge zakona o energetici i uslugama

Odbor za privredu, regionalni razvoj, energetiku, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije usvojio je danas predloge izmena zakona o energetici, zatim zakona o uslugama kao i uvozu i izvozu roba dvostruke namene.

Obrazlažući predložene izmene zakona o energetici savetnik ministra energetike Rade Mrdak je istakao da ovaj zakon predstavlja sistemski zakon u oblasti energetike i da će njime Srbija u svoje zakonodavstvo preneti relevantne pravne tekovine Evropske unije (EU) u oblasti energetike i to propise iz 3. i 4. energetskog paketa EU koji obuhvataju devet uredbi EU i jednu direktivu.

Govoreći čime će ovo biti obezbeđeno, rekao je da se radi o integraciji evropskih sistema bezbednosti i saradnji u pogledu spremnosti i upravljanju kriznim situacijama u elektroenergetskom sistemu, konkurentnom fleksibilnom i nediskriminatornom tržištu u oblasti energije, zatim osnaživanjem i zaštitom krajnjih kupaca, gde se izdvaja definicija energetskog siromaštva,

To će, kako je istakao biti obezbeđeno i pravom na napredno brojilo, aplikacije za poređenje cena, delovanjem krajnjeg kupca kao aktivnog kupca, kao i kroz formu energetskih zajednica građana.

“Zatim integracija elektromobilnosti u distributivnu mrežu, posredovanje u upravljanju baterijskim skladištima, harmonizacija svih segmenata tržišta u oblasti energije sa evropskim propisima, stvaranje uslova za spajanje našeg tržišta sa tržištem EU kroz implementaciju svih mrežnih hodova u EU, uspostavljanje kapacitetnih mehanizama za otklanjanje neadekvatnosti proizvodnje u oblasti energije”, rekao je on.

Istakao je da je jedna od najvažnijih izmena ovog zakona ta da se ukida moratorijum na nuklearnu energiju.

“Definišemo institucionalni okvir koji treba da pripremi zemlju za donošenje odluke o ovako bitnoj temi, kako bi obezbedili novo upravljanje izvorima energije, učinili ga klimatski neutralnim i smanjili zavisnost od fosilnih izvora”, naveo je Mrdak.

Pomoćnik ministra unutrašnje i spoljne trgovine Žarko Malinović je istakao da je suština Zakona o uslugama u tome što će on transponovati direktivu o uslugama Evropske unije u pravni sistem Srbije.

“To će se omogućiti onog trenutka kada postanemo punopravna članica Evropske unije, jer većina odredaba ovog zakona upravo će stupiti stupanjem Srbije u punopravno članstvo EU. To će omogućiti nesmetan protok pre svega radne snage, ali omogućiće u segmentu usluga da, kako naši građani koji pružaju usluge mogu te iste da pružaju na teritoriji EU, tako i građani EU da mogu da pružaju usluge na teritoriji Srbije”, rekao je on.

Prema njegovim rečima u zakonodavstvu Srbije usluge nisu regulisane jednim već brojnim sektorskim propisima, a nacionalnim programom za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije predviđeno je da se donese jedan krovni zakon o uslugama kojim bi se nacionalno pravo uskladilo sa direktivama o uslugama.

“Predlogom zakona propisano je da se uspostavi jedinstvena elektronska kontaktna tačka kao državni elektronski servis putem kojeg organi javne vlasti Republike Srbije razmenjuju informacije i putem koga zainteresovana lica mogu besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti i pružanje usluga u Republici Srbiji”, rekao je on.

Dodao je da će portal jedinstvena elektronska tačka biti deo portala e-uprava.

Odbor je usvojio i predlog strategije razvoja energetike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, zatim predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Srbiji kao i predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Maldiva o trgovinskoj, investicionoj i ekonomskoj saradnji.

Odbor za rad usvojio Predlog izmene zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju

Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva usvojio je, na današnjoj sednici, Predlog zakona o izmeni zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju prema kojem će se usklađivanje penzija ubuduće vršiti u decembru tekuće umesto u januaru naredne godine.

Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Milenović rekla je da će, u skladu sa predloženom izmenom, korisnicima će uvećana penzija biti isplaćena već u januaru 2025. godine, čime će se postići željeni pozitivni efekti na standard korisnika penzija.

“I ovom prilikom bih samo naglasila i ukazala na to da će, prilikom predstajećeg usklađivanja, penzije biti uvećane za 10,9 odsto”, rekla je Milenović.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com