За мушкарце се старосна граница није мењала годинама и неће ни догодине, али ће зато жене од Нове године радити два месеца дуже.
Професорка ФЕФА Гордана Матковић објашњава да се ради о некој врсти редистрибуције, односно преливања, с обзиром на то да жене у просеку живе дуже од мушкараца.
Разлика у старосној граници између жена и мушкараца је, каже, историјски имала смисла.
“Мали број жена је био укључен у тржиште рада и кроз то су се решавали неки проблеми или друштвене околности које су подразумевале да су жене, тако се то некад говорило, двоструко оптерећене. Суштински, оно што су данашње околности, то је да не би жене требало да буду двоструко оптерећене”, наглашава професорка Матковић.
Рад код куће се не плаћа и не улази у стаж
Не би требало, али практично и данас жене уз посао на којем стичу пензију, додатно раде код куће – бесплатно.
Милош Грабунџија из Синдиката пензионера “Независност” сликовито објашњава да жена није само произвођач у фабрици, него и произвођач у кући.
“Васпитава децу, кува, спрема. Мислим да је онај систем који је био – 35 година жене, 40 година мушкарци – био најправеднији. Ја се слажем да могу да раде професори, лекари, који хоће, то је добро. Али, да жену која ради дневно најмање 12 сати терамо да ради 40 година, мислим да то није ни хумано, нити људски”, оцењује Грабунџија.
Шта чинити када сте на корак до пензије
Они који догодине иду у пензију већ би требало да имају комплетну документацију и да провере да ли им је послодавац редовно уплаћивао доприносе.
Грабунџија наводи случај из своје породице – његова супруга је поднела захтев за пензију и установила да њена фирма 10 година није уплатила доприносе.
“Онда смо некако направили компензацију, подигли смо кредит, па уплатили доприносе да би могла да добије минималну пензију. Ја могу да замислим за десет година, када ови који сада почињу да раде и који сада раде, а променили су више послодаваца, нађу да неки ликвидирали фирме. Они узму по пројектима паре, ликвидирају фирме, а нису уплаћивали доприносе и онда људи не могу да добију пензију”, напомиње Грабунџија.
Те податке будући пензионери морају сами да провере на време, што неретко потраје и годину-две.
Савет: Редовно проверавајте уплату доприноса
Директор Фонда ПИО Реља Огњановић каже да саветују грађанима да током свог радног века проверавају да ли су им уплаћени доприноси.
“Ми смо увели процедуре попут ‘Мој стаж и моја пензија’, како би запослени могли да проверавају уплаћене доприносе, тако да саветујемо да шест месеци до две године унапред провере своје уплаћене доприносе, како не би имали проблеме приликом предаје документације. Оно што је потребно од докумената је лични документ и потврда о стажу, о уплаћеним доприносима. Све остало раде службеници ПИО фонда”, указује Огњановић.
Сива економија минира пензиони систем
Чињеница је да се у Србији ради краће – просечан стаж нових пензионера је 30 година. То се посебно односи на мушкарце. А оно што је од померања старосне границе важније јесте запосленост и продуктивност, упозоравају стручњаци.
“Ја бих рекла да смо ми сада на максимуму померили старосну границу, да преко тога не треба да идемо, али то не значи да ће таква бити реалност и 2032. године. Због тога инсистирам да треба да постоје индикатори који ће се пратити и да се унапред размишља о тим захтевима како бисмо имали одржив пензијски фонд”, истиче професорка Матковић.
За одрживост пензионог система није важно само то колико запослених издржава једног пензионера, већ и да се стане на пут сивој економији и пракси да послодавци запосленима дају новац на руке, а доприносе уплаћују на минималац.