У акцији “Чеп за хендикеп“ до сада је прикупљено више од 700 тона чепова, чиме је обезбеђено 130 помагала за особе са инвалидитетом. Могло би да се сакупи много више, јер и даље највећи део пластике која би могла да се прикупи и рециклира завршава на депонијама и у природи. На ортопедска помагала чека још деце.
Дуња из Чачка добила је ортопедски трицикл захваљујући чеповима које су сакупили вредни и хумани људи. У Удружењу “Чеп за хендикеп“ кажу да се повећава количина прикупљених чепова, али због ниске цене пластике могу да купе мање ортопедских помагала.
“Пре короне смо ту имали око 25 помагала годишње, сад се то свело једва на седам помагала и то уз помоћ донација, компанија. Па, када се прикупи нека средства, купимо према приоритетима, наравно она помагала која су неопходна. Али, ове последње две године, себи помажемо да опстанемо“, пожалио се оснивач хуманитарног удружења “Чеп за хендикеп” Зоран Мартинов.
Чепови, кутије, поклопци
Поред чепова од флашица, прикупљају се и кутије и поклопци од тврде пластике од прехрамбених и козметичких производа.
“Најлакше је објаснити тако што све што виде да је пластично, буквално само пластични чеп, нема потребе да се размишља – убацити у наше предвиђене кутије. Наши волонтери то сортирају“, поручује Мартинов.
Пластика је изузетно користан и јефтин материјал, има веома широку употребу, али је важно која врста пластике се користи, да ли је рециклабилна и шта радимо са отпадом.
“Инфраструктура мора да постоји – одвојени контејнери, одвојено сакупљање. Онда едукација. Ви морате да научите грађане како се одваја отпад, не само да их научите него и да их мотивишете да то раде. Треће су постројења за рециклажу, фабрике за рециклажу. Четврто, оно што је најбитније, то је сертификација и стандардизација самог процеса рециклаже“, објашњава Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС.
Србија годишње губи 100 милиона евра
Годишње се у Србији баци око 100.000 тона амбалажног отпада. Прошле године сакупљено је 53.000 тона, а од тога је рециклирано 43.000 тона. Остало је завршило на депонијама и у животној средини.
“То је оно што представља проблем код нас јер нема довољно рециклабилне пластике, па је увозимо. Та рециклабилна пластика је скупља од оригинала. Немамо је довољно зато што немамо примарну и секундарну инфраструктуру”, наглашава Стевановић.
Процењује се да Србија годишње губи више од 100 милиона евра јер се не рециклира довољно отпада.