Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se ovim izmenama potvrđuju ambicije Srbije u unapređenju funkcionisanja energetskog sistema, postizanju veće energetske sigurnosti i dekarbonizaciji energetskog sektora, kao i da se njima zaokružuje regulatorni okvir koji treba da omogući integraciju elektroenergetskog sistema u evropski, veću energetsku sigurnost i ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji.
Ona je navela da je osnovni cilj izmena i dopuna Zakona o energetici veća sigurnost snabdevanja koja će se obezbediti, između ostalog, i kroz saradnju na regionalnom i evropskom nivou u slučaju kriza.
”Izmenama zakona izvršili smo prenošenje Paketa za integraciju električne energije koji treba da omogući i spajanje sa tržištem električne energije EU. Srbija, na ovaj način, postaje integralni deo tržišta EU, što će olakšati i ubrzati razmenu električne energije sa susedima i EU i omogućiti da najjeftinija tržišna električna energija dođe do potrošača’, rekla je ministarka.
Ona je dodala da su zakonske izmene važne za osnaživanje i zaštitu krajnjih kupaca, što će biti urađeno kroz definisanje energetskog siromaštva, stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, kao i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila.
Ministarka je podsetila i da su ubrzani postupci za priključenje elektrana na mrežu koje privreda gradi za svoje potrebe, uveden je institut aktivnog kupca za privredu, kao i tzv. korporativni PPA ugovori, koji omogućavaju da privreda može direktno sa proizvođačima OIE da zaključuje ugovore.
”Sve ove mere se sprovode u cilju manjeg uticaja na životnu sredinu i uključivanja svih u proces energetske tranzicije građana, privrede i države koja daje strateški okvir, ciljeve koje moramo dostići i mere za njihovo dostizanje. Energetska tranzicija mora biti postepena i pravedna”, dodaje ministarka.
Ona je rekla da su izmene Zakona o energetici predviđaju prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.
”S obzirom da nas očekuje intenzivan rast potrošnje energije u narednim godinama, moramo dugoročno da planiramo i pripremamo se kako bismo bili energetski bezbedni, naročito zbog očekivanog smanjenja proizvodnje u termosektoru. Evropa i svet nuklearnu energiju vide kao rešenje u borbi sa klimatskim promenama zbog čega smo u strateškim dokumentima razmotrili različite scenarije koji uključuju i potencijalnu primenu nuklearne energije u našoj zemlji”, rekla je ona.
Ministarka dodaje da izmene zakona treba da omoguće i lakše priključivanje javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja i smanjenja emisija štetnih gasova.
Đedović Handanović je istakla da Strategija razvoja energetike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine kao strateški cilj definiše sigurno snabdevanje energijom i energentima stanovništva i privrede, uz progresivno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i drugih negativnih uticaja po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Kako se navodi u saopštenju, strategijom su predviđena značajna ulaganja usmerena ka povećanju proizvodnih kapaciteta iz OIE, energetske efikasnosti kroz sve sektore, kao i dalji razvoj i unapređenje prenosne i distributivne mreže, diversifkacija snabdevanja naftom i gasom i šira upotreba vodonika u energetskom sektoru.
Prvi put se uvode i licence za skladištenje električne energije i oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira na to da li se višak proizvedene energije predaje u sistem.
Ovim zakonom definisano je energetsko siromaštvo koje je objašnjeno kao stanje u kome domaćinstvo nema pristup osnovnim energetskim uslugama, koje obezbeđuju pristojan životni i zdravstveni standard.
U to spada i nedostatak pristupa adekvatnom grejanju, toploj vodi, hlađenju, osvetljenju i energiji za napajanje kućnih aparata, a koje je uzrokovano cenovnom nedostupnosti, nedovoljno raspoloživim prihodom, visokim troškovima za energiju, kao i lošom energetskom efikasnosti stambenih jedinica i socijalni status.
Zakonom se stvaraju i uslovi za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, a novina je i obavezna sertifikacija instalatera sistema obnovljivih izvora energije (OIE).
Propisano je i donošenje Programa razvoja i upotrebe vodonika i donošenje Program razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije.
Što se sigurnosti tiče, propisana je obaveza energetskim subjektima da u cilju obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja Srbije prioritetno obezbede dovoljne količine energije i energenata potrebne za život i rad građana i poslovanje privrednih subjekata i njihovo snabdevanje energijom i energentima.
Zakon je propisao i da je do 1. januara 2026. postupak promene snabdevača besplatan za kupca i ne može da traje duže od 21 dan od prijema zahteva kupca, a nakon toga, postupak promene snabdevača će trajati 24 časa.
U delu koji se odnosi na proizvodnju električne energije proširen je obuhvat proizvodnje struje pa pored ostalog obuhvata proizvodnju u elektranama u kojima su dve ili više tehnologija proizvodnje električne energije uključujući i objekte za skladištenje integrisani u jedinstven proizvodni sistem.