Ministarka je rekla da je potrebno izvršiti dekarbonizaciju ne samo energetskog sektora već i transporta.
“Od kritičnih minerala zavisi i učešće u tehnološkom napretku i razvoju veštačke inteligencije, a pre svega obezbeđivanje dovoljne količine energije. To je pitanje ne samo ekonomskog razvoja, već i naše nacionalne bezebednosti”, rekla je Đedovićeva.
Podsetila je da Srbija raspolaže resursima kritičnih mineralnih sirovina među kojima su bakar, bor, litijum, fosfat, kao i kobalt.
Ministarka ističe da je naša zemlja trenutno drugi najznačajniji proizvođač bakra u Evropi, zahvaljujući starteškom partnerstvu sa kineskom kompanijom.
“Zapadna Srbija je izuzetno bogata litijumom, gde su istraživanja započeta pre 20 godina. Naše rezerve litijuma su gotovo najveće u Evropi i iznose 158 miliona tona, što može omogućiti proizvodnju milion električnih vozila u jednoj godini”, navodi Đedovićeva.
Dodaje da bi to na evrospkom nivou zadovoljilo oko 17 odsto tražnje.
“Srbija zahvaljujući svojim prirodnim mineralnim resursima ima šansu da postane značajan igrač u globalnoj industriji. Ne bismo to smeli propustiti, ali samo uz primenu ekoloških standarda u rudarenju koji će garantovati zaštitu zdravlja i života ljudi”, istakla je Đedovićeva.
Kako kaže, litijum igra veliku ulogu u telekomunikacijama, a tražnja za ovim kritičnim mineralom, zahvaljujući zelenoj tranziciji, porašće 11 puta do 2030. i čak 57 puta do 2050. godine.
Govoreći o klimatskim ciljevima, ministarka kaže da ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju predstavalja put ka čistijem energetskom sistemu.
“Potrebno nam je više obnovljive energije”, kazala je Đedovićeva.
Prema njenim rečima, ciljevi klimatske neutralnosti neće biti ispunjeni ukoliko rudarski sektor, na globalnom nivou, ne bude zastupljeniji nego što je trenutno.
Srbija, dodaje, planira da implementira odredbe Memoranduma o kritičnim sirovinama kroz izradu starteških dokumenata, inoviranje zakonske regulative i stvaranja povoljnog investicionog ambijenta.
“Kroz saradnju sa Evropskom unijom radićemo na uspostavljanju održivih lanaca snabdevanja i održive infrastrukture što će doprineti stvaranju novih radnih mesta i investicija. Taj pristup će obezbediti da Srbija ima aktivnu ulogu u zelenoj tranziciji i doprineće našoj konkurentnosti na globalnom nivou kada su u pitanju kritične mineralne sirovine i razvoju savremenih tehnologija”, naglasila je ona.
Ministarka zaključuje da je cilj saradnje sa Evropskom unijom korisno i starteško partnerstvo u oblasti održivih, retkih sirovina i lanaca vrednosti.
Treći Look Up po redu okupio je eminetne stručnjake iz sveta, profesore sa prestižnih svetskih univerziteta, ali i predstavnike domaće industrije.
Glavne teme su globalne promene u ponudi i tražnji kritičnih sirovina i uticaj na geopolitiku energetske tranzicije, uloga Srbije u evropskoj trci za nezavisnost u oblasti kritičnih minerala, veštine i inovacije za zelenu radnu snagu, kako obezbediti održive sirovine za zelenu tranziciju, kao i uloga obnovljivih izvora energije u jačanju nacionalne bezbednosti.
Beljić: Srbija 70 odsto električne energije dobija iz rudnika
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić izjavio je danas da Srbija 70 odsto električne energije dobija iz rudnika, kao i da je snabdevanje električnom energijom od krucijalnog značaja za razvoj domaće privrede.
“Bez rudarstva to ne bi bilo moguće”, rekao je Beljić na Look up konferenciji u Sava centru.
Prema njegovim rečima, rudarstvo predstavlja izuzetnu razvojnu šansu, a jedno rudarsko mesto generiše pet novih radnih mesta.
“Rudarstvo ne utiče u velikom procentu na BDP, ali omogućava razvoj industrije i privrede”, naveo je profesor.
Govoreći o projektu “Jadar”, Beljić ocenjuje da je korektan, kao i da ga je moguće sprovesti bez velikog uticaja na životnu sredinu.
“Metoda koja bi se koristila je metoda sa zasipavanjem, odnosno zamenom mase koju kopamo drugom masom. Nema velikih pomeranja na površini terena. Mislim da je projekat u potpunosti ekološki prihvatljiv”, rekao je Beljić.
Kako kaže, javna rasprava bi trebalo da ukaže na dobre i loše strane ovog projekta.
“Oni koji imaju nešto protiv, trebalo bi tada da iznesu svoje mišljenje. Pošteno je reći da rudarstvo utiče na životnu sredinu, ali je potrebno reći i koliki je uticaj i da li ga je moguće kontorlisati”, rekao je Beljić.
Dodaje da su savremeni rudnici u velikoj meri automatizovani, a da se u njima primenjuju principi daljinskog upravljanja.
“Mislim da bi kompanija koja želi da ekspolatiše jadarit koristila najsavremeniju opremu. Humani uslovi rada znače mali uticaj na životnu sredinu”, istakao je Beljić.