Aleksandar Janković, odlučio je da se vrati u Srbiju i da sa svojom partnerkom Marijom sagradi dom u divljim brdima istočne Srbije. Ovaj diplomirani ekonomista poreklom iz Beograda, posle rada u turizmu i putovanja po Evropi, Južnoj i Severnoj Americi vratio se u domovinu.
Foto: Privatna arhiva
Odlučili su da izgrade kuću od slame od šezdesetak kvadrata na prostoru istočne Srbije, u šumama između Boljevca i Zaječara, u kojoj sve funkcioniše uz malu pomoć sunca i kiše.
Naime, on je opisao svoje iskustvo nakon pet godina boravka u kući od slame. Kako kaže, izgradio je svoj dom u šumama između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine, a snimak je objavljen pre dve godine na Jutjub kanalu “Zelenacija”.
Zamisliti život bez računa za struju i vodu u ova „skupa” vremena zvuči bajkovito. Aleksandar i Marija ne žive kao u bajci, ali dokazuju da je sve moguće, preneo je RTS. U potrazi za kvalitetnijim životom, nedaleko od Boljevca, kupili su imanje i uz pomoć volontera, porodice i prijatelja sagradili šezdesetak kvadrata pasivne, kuće bez zidova, u kojoj sve funkcioniše uz malu pomoć sunca i kiše.
Potroše 3 metra drva
Dobra toplotna izolacija omogućava da godišnje umesto prosečnih 15 metara drva za ogrev potroše 3 metra. Solarni paneli obezbeđuju strujno napajanje većim delom godine pa se ukupna potrošnja benzina za agregat svede na pedeset litara godišnje. Jeftiniji, a lagodniji život, privukao je i komšije. U naselju Markov Potok niču i nove pasivne kuće.
U bašti ima svega: lekovitog bilja, kupina, pa i drva za ogrev. Pokretni kokošinjac je spreman za useljenje prvog jata, u planu su pčele. Dok ne obezbede prehrambenu nezavisnost, hranu kupuju od lokalnog stanovništva. Aleksandar, kako je tom prilikom istakao, uspeva da izdvoji 40 sati nedeljno za primarni posao.
Kako je na samom početku istakao, u ovoj kući sa svojom porodicom živi tokom cele godine, i leti i zimi.
Kuća od slame
– Ovo iza mene je naša kuća od slame u kojoj živimo već pet godina i konačno smo spremni da podelimo neka naša iskustva. Tu nam prijatelji dolaze, spavaju, tu nam dete odrasta, tako da ovo nije nikakva koliba ili vikendica ili nešto privremeno, to je stvarno naš celogodišnji dom. U ovom videu neću previše pričati o samom procesu građenja.
– Kada kažemo kuću od slame, zapravo mislimo na kuću koja je sagrađena od drvene konstrukcije, koja nosi krov, tako da su zapravo samo zidovi od balirane slame, a malteri od zemlje, to jest od mešavine glinovite zemlje i peska. Mi smo za konstrukciju koristili crni bor, kao što vidite na snimku, a zidovi su bale slame naslagane jedna na drugu, poput lego kockica, izmalterisane zemljanim malterom sa obe strane.
– Ljudi nas često pitaju za ovu crnu mrežu koja služi kao neki međusprat, nju smo postavili da bi dobili još malo prostora, znači za spavanje, tu može dvoje ljudi komotno spavati, a i može troje – četvoro da provodi vreme.
Radi za strane kompanije
Kako je pričao jednom prilikom, radi za nekoliko stranih kompanija kao ekonomista, iz „otvorene kancelarije“. Plata je, kako je tada rekao, dovoljna da pokrije troškove tročlane porodice i da se pomalo štedi za nova ulaganja.
– Ovde ako se agregat ili pumpa za vodu pokvari nema da se čeka majstor, neko ko je odgovoran. Ja sam odgovoran. To nam daje vetar u leđa, ta energija koju dobijete kada stvorite nešto sami svojim rukama i kada ste sposobni da to održavate dalje – istakao je Aleksandar Janković.
Kako je istakao, kuće od slame se generalno grade tako da imaju nekakve opcije pasivnog grejanja.
– To znači da imaju južne prozore koji tokom zime propuštaju veliku količinu svetlosti i toplote, i na taj način pasivno greju kuću. Tako da faktički dobijemo kuću koja je sa tri strane okružena debelim slojem termoizolacije, balirana slama od pola metra širine daje efekt kao nekih 20-25 centimetara stiropora, a južni prozor onda omogućuje ulazak svetla i toplote.
– Ovo je ujedno jedini dokaz da je zapravo kuća od slame, jer sve je sakriveno iza zemljanog maltera i samo smo ostavili ova dva mala prozorčića da i dalje pokažemo ljudima da zapravo jeste slama u zidovima – rekao je.
– Dok je temperatura nosećeg zidića tu negde oko 0, što znači da se ipak gubi deo temperature kroz ove niske zidove. U našem slučaju to nije problem, ali to je nešto na što treba pratiti pažnju kada projektujete veće kuće – rekao je Aleksandar.
(Izvor: YT Zelenizacija)