U poslednje tri krizne godine mnoge industrije su u manjoj ili većoj meri u svom poslovanju osetile uticaj krize. I dok neke i dalje beleže ogromne minuse i bore se za opstanak na tržištu, postoji industrija koja, manje ili više, ali “cveta” tokom tog perioda. U pitanju je trgovina akcijama luksuznom robom koja i u periodu velikih ekonomskih nestabilnosti i turbulencija beležila rast i do 60 odsto.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Malo je ljudi u Srbiji koji voze Porše i Ferari, ali je mnogo više onih koji trguju ovim akcijama. Ne možemo reći ni da među našim damama nema onih koji nose torbe Luj Viton i Hermes ali je ipak mnogo više njih koje ove brendove imaju u akcijama. Stručnjaci kažu da se ovaj vid investiranja pokazao kao odličan vid zarade, čak i u najnestabilnijim ekonomskim vremenima, što je uzrokovalo i za stvaranje sivog tržišta.
– Danas osim pokazivanja luksuza, ljudi su počeli da ulažu u ova dobra, a kompanije koje ih proizvode su videle da im veliki deo zarade dolazi od akcija. Zanimljivo je da je veliki rast zabeležen upravo u doba krize. Brendu Hugo Bos na nemačkoj berzi cena akcija je u poslednje tri i po godine porasla od 20 do 60 dolara. Britanska kompanija Rolls Rojs na londonskoj berzi kotira se sa rastom cena od kovida 44 dolara do 144 dolara. Kompanija Kering koja je partner brendova Guči i San Loren, u poslednjih sedam godina beleži skok akcija sa 130 evra na čak 500 evra. Ovi brendovi su dokazali da su rezistentni i rezilijentni i da i u vreme kovida, ratnih razaranja i nestašica, luksuzna roba uvek nađe kupce koji su spremni da tu cenu plate – kaže za “Blic Biznis” Nemanja Antić, direktor firme Military shop.
Foto: Ustupljene fotografije
Akcije luksuznih brendova za godinu dana porasle i do 1.000 evra
Prema dostupnoj statistici, vidimo da su akcije najpoznatijih luksuznih brendova za samo godinu dana, od juna prošle do juna ove godine porasle za 30, 40, pa i 60 odsto. Zanimljivo je i da tokom tog perioda nije bilo velikih oscilacija, i da su cu cene konstantno išle uzlaznom putanjom.
- LVMH 550 evra – 850 evra
- Ferrari 160 evra – 280 evra
- Hermes 990 evra – 1.950 evra
- Rolls Royce 90 britanskih funti- 150 funti
Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da luksuzna roba uvek ima svoje kupce, i da njena cena u kriznim situacijama ček i raste iz nekoliko razloga.
– Luksuzna roba, kao što su satovi, ako tu možemo da ubrojimo i nekretnine, razne umetničke vrednosti, umetnička dela, antikviteti, nakit…oni predstavljaju i jedan vid sigurnosti jer ih i u kriznim i u ratnim situacijama uvek možete unovčiti. Sa druge strane, ovoj robi, obzirom na inflaciju rastu cene pa su i prihodi veći a tražnja za njima ne opada jer je u pitanju stanovništvo, privredni entiteti sa visokom kupovnom snagom, i mnogo manje su osetljivi na inflatorne i recesione pritiske. Tako da je tražnja za ovom proizvodima mnogo manje elastična i ne reaguje na podizanje cena – kaže profesor Živanović.
On ističe da je mnogo veća tražnja za akcijama luksuzne robe jer investitori sele svoje fondove u korist kompanija koje tu robu proizvode.
Trgovina luksuznim torbama i satovima na sivom tržištu
Osim trgovanja luksuznim brendovima na berzi, Nemanja Antić, direktor Military shop-a kaže da se na ovim brendovima dobro zarađuje i na sivom tržištu. Tu posebno ističe Hermes Birkin torbe. Njihovu visoku cenu od 20.000 do pola miliona evra, diktira ručni rad, zlato, pozlata, dijamanti, platina, specijalni materijali od kojih se prave kao što su koža od guštera, koža od krokodila, i to određuje vrednost tog brenda.
– Ovaj način investiranja i profitiranja, posebno je popularan poslednjih godine. Imajući u vidu da je tražnja za ovim luksuznim torbama mnogo veća od ponude, i da postoje duge liste čekanja, stvorilo se sekundarno odnosno sivo tržište, gde ljudi od ruke do ruke prodaju Hermes torbe koje su kupili pre nekoliko godina čak i duplo od cifre koju su platili – kaže Antić.
Na isti način veliki profit donose i moderni muški satovi, u koje muškarci najviše vole da ulažu ali i profitiraju. U pitanju su muški satovi poznatih svetskih brendova, Roleks, Omega, Seiko, Tudor, Patek Phillipe… Iako su sa cenama od 5.000, 10.000 i 15.000 evra postali pristupačniji i manje bogatom sloju, zbog limitirane kolekcije modela na koje se čeka i po tri, četiri godine, sekundarno tržište beleži ogroman profit.
Foto: shutterstock
– Izvestan broj mojih poznanika, ulagača, ljudi koji su investitori, kupuje te satove, i plaća desetine ili čak par stotina hiljada evra, da bi posle par godina na sekundarnom tržištu prodao te satove po veći cenama i na taj način profitirao. Ponuda i potražnja na ovim proizvodima nije izbalansirana, zato je pritisak na stalni rast cene – kaže Antić.
Imajući u vidu podatke kretanja cena akcija ali i luksuzne robe u slobodnoj prodaji, može se reći da ona ne varira u kriznim situacijama, već čak često i raste, a upravo to limitirano i kontrolisano tržište otvara put za isplativo ulaganje i dobru zaradu.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.