Osjetljivost na probleme jedna je od kognitivnih sposobnosti koja se odnosi na sposobnost da osoba prepozna kada problem postoji ili je verovatno da će se pojaviti. Pojedinci s visokom osjetljivošću na probleme mogu brzo identifikovati probleme i sposobni su da predvide posledice različitih smerova delovanja.
Foto: shutterstock
Te osobe su takođe često u stanju identifikujet potencijalne probleme pre nego što se pojave, što im omogućuje preduzimanje proaktivnih mera kako bi sprečili njihovu pojavu. Uz to su i vešti u pronalaženju rešenja problema.
Blic preporučuje
To je veština koja u svakodnevnom poslu može uveliko pomoći liderima. Osetljivost na probleme ključna je komponenta mnogih profesija i zanimanja, uključujući menadžere, odnosno osobe kojima je u opisu posla donošenje različitih odluka i rešavanje problema. To je i vredna sposobnost, kako u ličnom tako i u profesionalnom kontekstu, a pojedinci koji je razviju mogu biti uspešniji u svojim nastojanjima. Ili vidoviti?
Snaga podsvesti
Verovatno nam se svima dogodilo da smo na nešto pomislili i to se dogodilo, od srećnih do nesrećnih stvari, situacija i događaja. Daje li nam podsvest, uz opisanu osetljivost na probleme, dodatnu mogućnost predviđanja nepredvidivog? Naravno da ne, vreme kristalnih kugli je odavno, na žalost, prošlost.
Ako upoređujemo osetljivost na probleme i podsvest, bitno je reći da se podsvest odnosi na nejasne, neartikulisane misli, želje, motivacije i emocije koje se nalaze ispod svesnog nivoa. Podsvesni procesi su uglavnom automatski i nezavisni od volje osobe. Iako postoji povezanost između svesnog i podsvesnog uma, osetljivost na probleme se uglavnom odnosi na svijest i kognitivne procese koji su povezani s brzim prepoznavanjem problema i potencijalnih problema. Podsvjesne misli i emocije mogu uticati na našu sposobnost prepoznavanja problema, ali nisu direktno povezane s osetljivošću na probleme kao kognitivnom sposobnošću.
Međutim, ključno je da je osetljivost na probleme mogućnost brzog prepoznavanja trenutnih i potencijalnih problema dok podsvjesni um može obraditi informacije i tražiti rešenja za probleme dok je svesni um zauzet drugim zadacima ili aktivnostima. Kada se podsvesni um fokusira na problem, može se dogoditi da se osoba odednom seti nečega važnog ili nađe rešenje za problem koji je neko vreme bio nerešiv.
Na primer, ako osoba pokušava da reši neki problem, ali ne uspeva nakon dugog razmišljanja i pokušavanja, podsvesni um može nastaviti da obrađuje informacije o problemu. Kada se osoba kasnije možda koncentrisati na nešto drugo ili se opusti, rešenje problema može iznenada “doći u svest”.
Takođe, kada se osoba suoči s novom situacijom, može se nenadano setiti slične iz prošlosti koju je već doživela i koja je povezana s trenutnom situacijom. Podsvesni um može pomoći u povezivanju te informacije i omogućiti osobi da bolje razumije i donese odluku.
Dodatno, često ćemo neugodne informacije na neki način potiskivati, možda o njima i njihovim posledicama ne želimo ni da razmišljamo. Međutim, ako (delimično) možemo da kontrolišemo svesni deo, s podsvesnim to ne možemo. I opet će podsvesni um nastaviti da obrađuje informacije o problemu, a onda nije daleko do toga kada će “neugodno rešenje” doći do svesti. Drugim rečima, dogodilo se nešto ružno, nešto što nismo željeli. Ne, nismo predvideli neki nesrećan događaj, nego je podsvest odlučila da nam “servira” ono čime se nismo hteli baviti.
Podsvesni um, dakle, može biti vrlo koristan u pronalaženju rešenja za probleme, čak i kada se čini da se svjesni um ne može nositi s tim.
Intuitivne odluke
Postoji i povezanost između intuicije i podsvesti, jer se intuicija često smatra procesom donošenja odluka ili zaključaka koji se temelje na nekom unutrašnjem osećaju ili instinktu, a ne na razmišljanju ili logici. Podsvesni um često igra važnu ulogu u ovom procesu, jer se smatra da je intuicija produkt kombinacije svesnog i nesvesnog procesuiranja informacija. To je često nešto što osećamo u “stomaku” ili u “srcu”, što ne možemo jasno da definišemo ili objasnimo.
Foto: shutterstock
Na primer, osoba može da donese intuitivnu odluku na osnovu prethodnih iskustava i emocija, a da nije svesna kako je došla do tog zaključka. Podsvesno procesuiranje informacija može pomoći u stvaranju osećaja ili instinkta koji mogu poslužiti kao osnova za intuiciju.
Međutim, smatra se da intuicija nije uvek pouzdana, jer može biti rezultat sistemskih grešaka u našem mozgu (engl. cognitive bias). Bilo kako bilo, kada zbrojimo osetljivost na probleme, podsvest i intuiciju, čini se da čovek može predviđati budućnost.
(Izvor: Lider)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.