среда, 06.11.2024, 00:00 -> 00:01
Извор: РТС
Аутор: Михајло Драшкић, Раде Мароевић
Камала Харис или Доналд Трамп – ноћ одлуке на америчким председничким изборима чији се исход нико не усуђује да прогнозира. Очекује се да савезна држава Џорџија прва објави резултате гласања. Проблеми у округу Камбрија у Пенсилванији изазвали продужење времена за гласање. Национална гарда у приправности у 15 држава.
Американци бирају – Трамп или Харис
Време за гласање продужено је у округу Камбрија у Пенсилванији пошто је “софтверски квар” отежао гласачима скенирање гласачких листића.
Изборни званичници у округу наглашавају да “квар не би требало да обесхрабри бираче од гласања на њиховим бирачким местима”.
Опширније Краће
Бирачи у Сједињеним Америчким Државама на биралиштима гласају за 47. председника земље. Избор је између досадашње потпредседнице и кандидаткиње демократа Камале Харис и бившег шефа државе и републиканског представника Доналда Трампа.
Харисова и Трамп нуде потпуно различите визије Америке, што се огледа у њиховом односу према економији, спољној политици, будућности америчке демократије, мигрантима и питању абортуса.
Трамп је добио подршку своје Републиканске странке са огромном предношћу у односу на страначке ривале, а званични републикански кандидат постао је на партијској конвенцији у Милвокију. Трамп је за свог потпредседника изабрао сенатора из Охаја Џеј Ди Венса.
Потпредседница САД Камала Харис придружила се трци за Белу кућу пошто се актуелни председник Џозеф Бајден повукао из трке. За свог потпредседника одабрала је гувернера Минесоте Тима Волца.
Локални и државни званичници објављују податке о резултатима избора у реалном времену и не пре него што се биралишта званично не затворе.
Биралишта су отварена од шест до осам часова ујутру према локалном времену у зависности од временске зоне и затварају се од 18 сати до 21 час.
Уобичајено је да се победник проглашава у ноћи избора, али је на претходним изборима 2020. било потребно више дана да се преброје сви гласови.
Изборни систем САД препознаје институцију Електорског колеџа, својеврсног изборног колегијума који формално бира председника на основу гласова грађана у одређеној савезној држави.
Број електора (делегата) углавном је сразмеран броју становника одређене државе и кандидат са највише гласова носи све електоре у свим државама, осим у случају Мејна и Небраске. Електора има 538, а победник је кандидат који освоји најмање 270 електорских гласова.
Савезних држава је 50, али већина углавном гласа за исту партију. Историја америчких председничких избора указује да је тек неколико колебљивих (swing state) држава у којима има неодлучних на чију ће страну прећи.
Гласови добијени у њима кључни су за изборни тријумф, а на 60. председничким изборима у Америци их има седам – Невада, Аризона, Џорџија, Северна Каролина, Висконсин, Мичиген и, пре свих, Пенсилванија.
Победник има четворогодишњи мандат у Белој кући, почевеши од полагања заклетве 20. јануара 2025. године, да управља Америком код куће и у свету, сходно одредбама Устава и кроз сарадњу са Конгресом.
Гласа се и за чланове Конгреса, кључног тела у доношењу закона. Бира се комплетан састав Представниког дома (Доњи дом Конгреса) и трећина сенатора Горњег дома (Сената). Укупно 435 конгресмена и 35 сенатора.