On je na predstavljanju 70. broja publikacije Kvartalni monitor, koji izdaju Ekonomski fakultet i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), rekao da je rast BDP u prvoj polovini godine bio četiri odsto, a u drugoj oko jedan odsto.
“Rast BDP Srbije u ovoj godini je sporiji od zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su ostvarile rast od oko 4,5 odsto i cele EU koja je imala rast veći od tri odsto, ocenio je Arsić i dodao da je manji privredni rast posledica bržeg oporavka Srbije od kovid krize u prethodnom periodu, loše poljoprivredne sezone, ali i problema u proizvodnji električne energije.
Arsić je rekao, kada je u pitanju tržište rada, da su kretanja u 2022. bila inertnija i kasnila su za drugim makroekonomskim kretanjima.
Prema njegovim rečima, na nivou čitave 2022. ostvaren je pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada, ali uz primetna pogoršavanja unutar godine.
“Procenjuje se da će na nivou cele 2022. godine registrovana zaposlenost porasti za oko jedan odsto, dok će ukupna zaposlenost porasti za oko tri odsto, pri čemu je rast zaposlenosti skoro u celini ostvaren u prvoj polovini godine, dok u drugoj polovini godine stagnira”, rekao je profesor.
Ocenio je da će međugodišnji rast zarada u celoj godini iznositi oko dva odsto, ali da realna zarada unutar godine opada iz kvartala u kvartal.
Kada je reč o ekonomskim odnosima Srbije i inostranstva, Arsić kaže da rezultati ukazuju na to da su ti odnosi u proteklom delu godine značajno pogoršani.
On kaže da je procena da će deficit tekućeg bilansa u ovoj godini dostići oko 7,5 odsto BDP i ocenio da je to najveći deficit u poslednjih 10 godina.