Габријел Фелбермајр (1976) је од октобра 2021. директор Аустријског института за економске науке. Пре тога је био председник Института за међународну економију у Килу. Нашироко је признат у међународним круговима као експерт за режиме трговинских санкција.
За немачки лист Шпигел говорио је о томе зашто западне санкције нису зауставиле Путинову ратну машинерију, већ учиниле потпуно супротно.
Међуанародни монетарни фонд види руску економију поново у позитивном тренду, а Фелбермајр истиче да је све отишло у кривом смеру, да је Русија вешто успела да искористи широке рупе у систему санкција, као и да санкције заправо најбоље делују пре него што су уведене…
– Пре године дана су ЕУ и Сједињене државе, једни за другим, објавили неколико пакета санкција, са намером да Русији отежају вођење рата у Украјини. Какво је ваше мишљење о ефектима?
– Између фебруара и априла прошле године уведен је најтврђи режим санкција који је икад уведен против једне велике националне економије. У међувремену се показује да смо сви, ја такође, потпуно потценили како је вешто Русија успела да искористи широке рупе у систему санкција. Топљење језгра руске економије је изостало.
– Зашто је тако?
– Руси су успели да спрече добар део светске економије да се прикључи западним санкцијама. Они чак забијају клинове између ЕУ и њених блиских партнера, на пример са Турском која је у НАТО. Онда, ту је и Евроазијска економска унија, као царинска унија, коју Русија сада вешто користи. Преко њених чланица Казахстана, Јерменије или Киргистана санкције се ублажавају много опсежније него што смо то још мислили прошлог пролећа.
Сад се види, тако тврд како је тај режим санкција најављен, он то никако није. Много је рупа. И из теорије знамо да то води до слабијих ефеката, не до тоталног ембарга. То разликује Русију од Северне Кореје, Кубе или Ирана, који су много успешније одрезани од робних токова. Време је да признамо сами себи да је наша стратегија промашена.
– Које су грешке у тој конструкцији?
– Велики проблем је што је број земаља које су се придружиле санкцијама остао мали. Ту су ЕУ и САД, Канада и Мексико, Јапан и Јужна Кореја, Аустралија, Нови Зеланд и Велика Британија. Швајцарска је невољно ту, али то би било све. У свету глобално умрежене производње, то је проблем.
– Са изузетком Кине, ту су међутим многи од ранијих најважнијих трговинских партнера Русије, пре свега Немачка…
Многи западни концерни раде данас у читавом свету. Како се у другим регионима санкцијама прикључило мало земаља, довољно је путева преко којих и данас западна роба и технологија доспева до Русије, чак иако нису директно извезене из Европе.
Заправо смо очекивали да ће руски цивилни ваздушни саобраћај колабирати без западних резервних делова. То се међутим није догодило. За мене је то јасан показатељ да на светским тржиштима кружи довољно делова, између осталог за авионе типа “Ербас” и “Боинг”, на чију размену Запад има слаб утицај.
– Како то мислите?
– Концерни као “Ербас” имају фабрике у Кини. Видимо то у царинским подацима, да је трговина између Кине и Русије у тоталу значајно порасла. Наравно, при томе немамо никакве директне доказе да се унутар тога налазе и санкционисани делови за авионе, али и не мора све да се појави у кинеској статистици. Могу прво да се из Кине извезу за Пакистан, а одатле онда препродају у Русију.
– Ако је наша коалиција мала, како кажете, да ли смо онда требали да санкционишемо већи број роба?
– То је политичка одлука. Јасно је, ми смо изоставили велике групе производа. На несрећу је међу њима доста сектора, који су вероватно могли да изврше јако велики притисак на Русију. На пример, мислим на фармаколошки сектор, на лекове. Може се, наравно, из хуманитарних разлога аргументовати да је једно такво изузеће исправно, али политички притисак на Кремљ би био сасвим другачији када би руски грађани почели да заиста остају без животно битних ствари, а не само без француског шампањца.
“Ако градите тенкове уместо аутомобила, то је уништавање животног стандарда”
– Кремљ се хвали да је организовао заменску производњу код куће. Да ли је то пропаганда?
– У сваком случају је за Запад неповољно да је Русија од 2014. добро испекла занат како да парира санкцијама. Први пакети су уведени већ онда после анексије Крима. Таква способност прилагођавања руске економије је допринела да је полуга коју је Запад држао у рукама 2022. испала мала.
– Има још доста европских фирми које су и даље активне у Русији. Да ли је потребан додатни притисак, да се оне повуку?
– Овде у Аустрији се управо воде интензивне дебате о “Рајфајзен” банци која је у Русији значајан актер. Теми се на моменте приступа врло морализаторски, по систему – они раде покварене послове са злим господином Путином! Али питање се мора поставити на правилан начин – када би се једна таква банка повукла из Русије, да ли би то сада уопште нашкодило Кремљу?
Видели смо и у другим примерима да руске фирме без великих проблема преузимају (рецимо Мекдоналдс) филијале и онда их без проблема воде даље. Тако и банка следи један пословни модел који није пер се зависан од западног или који би пропао без аустријских менаџера. Осим тога, колико је упште смислено за Аустрију да одустане од једне такве позиције, која ће после склапања мира, надам се ускоро, бити драгоцена?
– Међуанродни монетарни фонд је управо прогнозирао раст руске привреде још у овој години и тако изазвао жестоке реакције. Економиста са америчког Јејл универзитета Џефри Соненфелд оптужио је ММФ да шири руску пропаганду. Да ли уопште постоје поуздани подаци о стању руске привреде?
– Неким подацима не верујемо. С друге стране, можемо да преко сателита у реалном времену посматрамо како раде руски рудници. Видимо активности бродова, камиона на улицама, рад фабрика. Отприлике можемо створити реалну слику тамошњег стања и ја бих рекао да прогноза ММФ-а није погрешна. Проблем за Русе је други…
– Шта под тим мислите?
– Оно што нам измиче и што не видимо преко сателита јесте понашање руских потрошача. У нормалним условима информације о куповној моћи становништва добиле би се преко картичних трансакција, али то је сад немогуће. Због тога је тешко проценити тачне димензије структурних промена руске економије, односно њене трансформација у ратну привреду.
Чак иако бруто друштвени производ (БДП) не опада драматично, могућности су драматично смањене. Много од оног што се данас производи у руским фабрикама, производи се за фронт и тамо нестаје. Ако градите тенкове уместо аутомобила, а онда они бивају уништени на фронту, то је уништавање животног стандарда. Таква производња међутим подиже БДП, иако је то бескорисни БДП са становишта просперитета.
“Санкције најбоље делују док се њима само прети”
– Немачка влада је рачунала са драстичним сломом руске економије око 15 процената. Да ли је тај пад икад био реалистичан?
– Рекао бих да су то само лепе жеље. Килски институт за међународну економију је једном изурачунао шта би Русију коштао тотални ембарго Запада. Дакле потпуни застој, не само по секторима. Резултат би био пад БДП-а од 10 процената, али и то у периоду од више година. Пад од 15 процената никад није био реалан.
– Чак ни НАТО не изгледа јединствен. Турска је скоро удвостручила извоз за Русију…
– Турци се понашају брутално опортунистички. Имају царинску унију са ЕУ и сад користе своју позицију посредника према Русији. Индустријска роба која данас иде из Немачке за Турску, не подлеже на границама никаквим посебним контролама. Турци сада без милости искоришћавају своју асиметричну конструкцију односа са ЕУ и то након што су годинама патили под њом.
– Зашто су патили?
– Били су у царинској унији и морали су да се повинују правилима европске трговинске политике, али нису имали никакав утицај на њено формирање. Сад то искоришћавају бескомпромисно, а при томе им се то чак не може ни замерити: Турска већ годинама има масивне економске проблеме. Сада им се нуди прилика да из Русије увозе јефтине енергенте и постану центар даље препродаје.
То је врло атрактивно за Турску. Мене међутим чуди да Европа то до сада није снажније тематизовала. Зашто још није било ниједног говора Аналене Бербок или Урсуле фон дер Лајен о улози Турске? Очито је да Турци имају добре адуте у другим областима, рецимо у случају уласка Шведске у НАТО или код мигрантсих токова.
– Какве полуге има Запад против земаља као што је Турска?
– Претња са секундарним санкцијама би могла да помогне, онако како постоје у случају Северне Кореје, против свих оних који би с њом да тргују. Мене изненађује колико то очито тешко пада Западу, да тако нешто искористи против Турске. На томе се тачно види колико се у међувремену смањио утицај Запада. Због тога је и оштрица антируских санкција отупела.
– Шта то значи за будуће конфликте, рецимо са Кином? Санкције се на Западу третирају као нека врста чаробног оружја које може да заврши сваки конфликт…
– То је погрешна логика. Санкције заправо најбоље делују пре него што су проглашене, док се њима само прети када неки аутократа размишља колико ће га коштати да заузме неку територију. Ако и тада, поред свега, дође до закључка да му се то у читавој констелацији ипак исплати и ако крене у напад, мора да се догоди још много тога да би га санкције натерале на повлачење.
“Ако се нуклеарно оружје не користи на прави начин, не треба да се чудимо што су ефекти изостали”
– Одсецање Русије од SWIFT мреже је многима дуго важило као “нуклеарна опција”. Да ли је ефекат одавно испарио?
– SWIFT није донео очекиване ефекте јер “нуклеарна опција” у том смислу уопште није коришћена. Русија није потпуно одсечена од западног финансијског система зато што смо хтели да и даље купујемо гас од Русије. Сада више не тече гас, али је SWIFT-мост и даље ту. Ако се “нуклеарно оружје” не користи на прави начин, не треба да се чудимо што су ефекти изостали.
– Шта то значи за могући конфликт са Кином у будућности?
– Многи посматрачи у свету су изненађени да Запад заправо јединствено одржава политику санкција већ доста дуго и при томе мирно гута високу инфлацију. ЕУ и САД су постојанији него што је изазивач у прошлости мислио. Истовремено, видимо да је већини држава на свету властити економски просперитет важнији од одбране међународног права. То је горка лекција, али за Кину наравно велико задовољство.
– Да ли би се Кина у Украјини другачије понашала да није већ дуго у току конфликт Пекинга и Вашингтона?
– Сигурно није помогло то што САД већ четири године воде трговински рат против Кине, који Кинези виде као нефер и неправедан. Под Доналдом Трампом су САД прекршиле трговинско право које је део међународног права.
*Превела Весна Кнежевић.