Automehaničari i autolimari – najdeficitarnija su zanimanja u celoj Evropi. To je nedavno potvrđeno na jednoj evropskoj konferenciji, otkriva za „Politiku” Miloš Turinski, pi-ar „Infostuda”. Ovaj problem se i te kako preslikava i na srpsko tržište rada.
– Kvalifikovan kadar nam odlazi u inostranstvo da radi te poslove jer su tamo bolje plaćeni, a s druge strane, imamo mlade ljude koji su za takve profesije ovde totalno nezainteresovani. Oni žele da se bave digitalnim naukama danas, IT im je i dalje najprimamljivija profesija – navodi Turinski.
Da je takvo stanje na tržištu popravke vozila potvrđuju i u Udruženju auto-servisa Srbije. Aleksandra Đurišić, generalna menadžerka udruženja, naglašava da u koji god auto-servis u Srbiji da se uđe, vlasnici kažu da su im potrebni majstori automehaničari.
– Nedostaje im makar jedan ili dvojica majstora. U ovlašćenim servisima se čeka i po nekoliko nedelja, ne samo na ozbiljnije popravke vozila. Čeka se i za mali i veliki servis automobila, što spada u rutinske poslove. Od 1. novembra, do kada je potrebno zameniti letnje gume zimskim, u auto-servisima se očekuje navala mušterija. Ipak, i za takve poslove moraće da se čeka, zbog manjka radne snage – otkriva Đurišićeva.
Ne postoji podatak koliko radnika u auto-servisima zvanično nedostaje, ali su oni svakako među onih 30.000 do 40.000 kvalifikovanih zanatlija svih profila koji su u Srbiji deficitarni.
– Današnja deca se okreću drugim zanimanjima, ne interesuju ih zanati više toliko. U servise dolaze deca koja nisu puno naučila u školama, jer obrazovanje ne ide ukorak sa promenama u našoj branši, neadekvatno je. Nemamo ni jasno definisane standarde za auto-servise, u smislu ko može uopšte tim poslom da se bavi, ko može da servisira električni ili hibridni automobil. Deca o tome ništa ne uče. Većina njih u startu i nije bila zainteresovana da se bavi mehanikom, elektronikom… – navodi ona.
Zato je udruženje nedavno s jednom školom iz Niša pokrenulo inicijativu da se u školski četvorogodišnji sistem uvede novi obrazovni profil – tehničar mehatronike vozila, po modelu dualnog obrazovanja. Predlog je stigao do Agencije za kvalifikacije koja o tome treba da odluči, kaže Đurišićeva.
Dodatan problem u ovoj branši je i ogroman broj ljudi koji se nelegalno bavi poslovima servisiranja vozila.
– Nezvanično, situacija na terenu je pola-pola, koliko ima legalnih radionica, toliko je i onih koji posluju mimo zakona, odnosno na pet-šest hiljada registrovanih radionica dolazi još toliko ilegalnih koje su potpuno van radara kontrole. To je veliki problem i sa aspekta bezbednosti vozila koja se tretiraju, a i država, to jest inspekcija po tom pitanju ćuti. Nije nam jasno zašto, jer smo toliko puta pisali inspekciji, žaleći se na nelojalnu konkurenciju čiji rad utiče i na našu cenu rada – objašnjava menadžerka Udruženja auto-servisa Srbije. Dodaje da je to ozbiljan problem i sa ekološkog aspekta, jer auto-serviseri inače imaju puno obaveza koje se tiču odlaganja opasnog otpada, motornog ulja…
Mehaničari i mašinisti u grupi najtraženijih među poslodavcima
Ovog septembra, u grupi zanimanja sa najvećim brojem prijavljenih potreba za radnicima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje našli su se i mehaničari i mašinisti. Poslodavci su tražili 276 majstora takvog profila na birou rada. Većina potencijalnih poslodavaca spremno je da zaposli i auto-mehaničare bez iskustva, mnogi ne traže da im se dostavi biografija nego samo da se dođe u servis, a ima i onih koji od potencijalnih radnika ne traže ni da znaju da rade već samo da su spremni da rade i uče posao… Zarade se kreću od oko 70.000 dinara, pa i do iznad 150.000 dinara.