Banke u Srbiji zaradile 660 miliona evra od provizija i naknada u 2023.
Ograničavanje kamatnih stopa neće imati efekta bez regulisanja provizija i naknada
- Nada Matić Novinarka Blic Biznisa
Banke u Srbiji su samo od provizija za razne usluge i naknada u 2023. zaradile 660 miliona evra, a u poslednje četiri godine skoro 2 milijarde. Ako se ima u vidu da je njihov ukupan profit lane bio jednu milijardu evra, to znači da osnovni posao banaka više nije kreditiranje, prenose Večernje novosti.
Postavlja se pitanje i kakvog će efekta imati ograničavanje maksimalnih kamatnih stopa koje je najavila država ako banke, smatrajući da su na bilo koji način na gubitku zbog tog limita, to lako mogu da nadoknade kroz povećanje provizija i naknada.
Blic preporučuje
Advokati Marija Radanović i Miroslav Živković ukazuju da je takva praksa banaka u vezi sa provizijama i naknadama nezakonita.
– Banke su pronašle zlatni rudnik, ali ne kopanjem. Prema zvaničnom izveštaju Agencije za privredne registre (APR), banke su u poslednjem finansijskom izveštaju za 2023, a govorim samo o naknadama i provizijama, zaradile 660 miliona evra. To nije deo redovne zarade, već samo od naknada troškova. Podsetiću vas da je 2022. taj profit bio manji za skoro 100 miliona evra. Dakle, toliko u proseku godišnje raste – kaže Živković.
Kako je rekao Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva, očigledno je da poslednjih par godina primarni bankarski posao nije plasiranje kredita, nego prodaja magle i naplata provizija i naknada koje su često fantomske i koje nemaju realnog utemeljenja, u smislu da je zauzvrat korisniku pružena neka usluga.
“Kako to održavaju račun, šta mu rade?”
– To je jedan od retkih biznisa gde se od građanina nešto naplaćuje, a ne pruža mu se usluga. Evo, na primer održavanja računa – kako ga održavaju, šta mu rade? Kada je u pitanju e-bankarstvo, korisnik upotrebljava svoj telefon, uradi sav njihov posao, i na kraju mu naplate. Pri tom su sebi smanjili trošak otpuštanjem zaposlenih. To je raj za banke – istakao je Gavrilović
Prema njegovom mišljenju, ograničavanje kamatnih stopa koje će biti regulisano donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, nema previše smisla bez regulisanja provizija i naknada, jer banke tu ostvaruju najveću zaradu. Finansijski stručnjak Vladimir Vasić kaže da je osnovna delatnost banaka kreditiranje.
– Uobičajena praksa je da banke oko 80 odsto svojih prihoda ostvaruju od kamata, a 20 procenata po drugom osnovu, od provizija i naknada – precizira Vasić. – Kada je u pitanju održavanje računa, građani imaju mogućnost da se opredele za osnovi paket koji košta 150 dinara i sadrži bazične elemente, to svaka banka mora da ponudi.
Foto: Shutterstock / Ringier
Podsećanja radi, NBS već smanjivala apetit banaka, pa su tako od 1. septembra 2022. do 1. septembra 2023. za 30 odsto bile snižene naknade, odnosno vraćane na nivo od 1. januara 2021. Čim je taj dogovor prestao da važi, banke su podigle ove naknade.
Navodeći da su banke u poslednje četiri godine zaradile skoro 2 milijarde evra po osnovu provizija i naknada, advokat Živković ukazuje da se to dešava upravo u onom periodu kada su izvršile pritisak na Vrhovni kasacioni sud da promeni stav u vezi troškove obrade kredita, koji je do tada bio u korist građana, jer će navodno propasti bankarski sistem.
Živković kaže da i praksa Evropskog suda pravde, koju i naši sudovi imaju obavezu da poštuju, pokazuje da je takvo postupanje banaka nezakonito.
(Izvor: Novosti)