Broj noćenja domaćih turista bio je veći za 5,3 odsto, a stranaca za 46,8 procenata.
U decembru veći promet u trgovini u tekućim cenama a manji u stalnim cenama
Prema prethodnim rezultatima, promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru prošle godine u odnosu na isti mesec 2021. bio je veći u tekućim cenama za 16,7 odsto, a u stalnim cenama manji je za 0,2 procenta, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Promet robe u trgovini na malo u 2022. godini, u poređenju sa 2021. godinom, bio je veći u tekućim cenama za 22,0 odsto, a u stalnim cenama za 5,9 procenata.
BDP u četvrtom kvartalu povećan za 0,4 odsto
Realni kvartalni bruto proizvod (BDP) u stalnim cenama u četvrtom kvartalu prošle godine je prema danas objavljenoj fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku porastao za 0,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Obračun kvartalnog BDP za četvrti kvartal 2022. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Srbiji 28. februara 2023. godine.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u evrima lane porasla za 31,1 odsto
Prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 66,6 milijardi evra i bila je veća za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Izvoz je porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.
Deficit je iznosio 11,4 milijarde evra, što je za 61,1 odsto više u odnosu na 2021. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 70,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti godinu dana ranije kada je iznosila 75,6 procenata.
Izraženo u dolarima spoljnotrgovinska razmena je iznosila 70,2 milijarde što je 17,0 odsto više u odnosu na 2021. godinu.
Izvezeno je robe u vrednosti od 29 milijardi dolara, što čini rast od 12,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno robe u vrednosti od 41,1 milijardu ili za 20,4 odsto više nego godinu dana ranije.
Deficit je iznosio 12 milijardi dolara, što čini povećanje od 44,9 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina, 33,6 odsto, a sledi Beogradski region sa 23,3 odsto, dok je najveće učešće u uvozu imao Beogradski region, 42,0 odsto i Vojvodina sa 33,8 procenata.
U izvozu su najviše bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, zatim roba za široku potrošnju, te oprema, a u uvozu su preovlađivali proizvodi za reprodukciju, zatim roba za široku potrošnju, pa oprema.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini a 58,7odsto ukupne razmene obavljeno je sa zemljama članicama Evropske unije.
Naš drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,4 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i pića.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, zatim sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.
Industrijska proizvodnja u decembru povećana za 1,8 odsto
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru prošle godine bila je veća za 1,8 odsto u odnosu na decembar 2021. godine, dok je u odnosu na prosek cele 2021. bila veća za 8,5 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku uz podatak da je industrijska proizvodnja u 2022. u poređenju sa 2021. godinom, bila veća za 1,7 procenata.
Posmatrano po sektorima u decembru 2022. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine zabeležen je porast u rudarstvu za 28,9 odsto, u snabdevanju električnom energijom, gasom za 11,3 procenta, dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen pad od 3,4 odsto.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2022. godine, u odnosu na isti mesec 2021. imale su proizvodnja električne energije, eksploatacija ruda metala, proizvodnja koksa i derivata nafte kao i eksploatacija uglja.