Begovićeva i italijanska ministarka Ana Marija Bernini potpisale su tom prilikom Deklaraciju koja ističe nameru o saradnji u oblasti istraživanja i inovacije, saopštilo je ministarstvo.
Ministarka je podsetila da je organizovanjem prvog Naučnog foruma u Beogradu 2023. godine postavljen temelj za okupljanje naučnika Italije i Srbije u cilju zajedničkog rada i napretka.
“Ovo okupljanje pod sloganom Uniting minds, bridging borders predstavlja izuzetnu priliku za produbljivanje saradnje u oblastima nauke, inovacija i tehnološkog napretka koje su suštinski važne za budućnost naših zemalja. Italija kao industrijski i ekonomski razvijena zemlja ima i određene infrastrukture čiji deo žele da budu i naučnici iz srpske naučne zajednice”, rekla je Begovićeva.
Najavila je da se već u januaru očekuju prvi rezultati zajedničkih naučno-strateških programa Italije i Srbije.
Ministarka Ana Marija Bernini na otvaranju skupa izjavila je da je očigledan napredak Srbije u industriji povezanoj sa veštačkom inteligencijom, a da kroz zajedničku saradnju Italije i Srbije taj napredak može biti još brži.
“Potvrdili smo našu odluku da jačamo prijateljske veze sa Srbijom i da radimo zajedno na naučno-tehnološkom napretku”, istakla je ona.
Ministarka je pozvala Bernini da poseti Srbiju tokom organizovanja specijalizovane izložbe EXPO 2027 “Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve” u Beogradu.
Gujon: ogroman doprinos koji srpski naučnici daju svetskoj nauci
“Primetio sam u razgovorima sa naučnicima i istraživačima iz celog sveta da su svi čuli za Nikolu Teslu, Mihajla Pupina ili Milutina Milankovića, ali da retko ko od njih zna da su oni srpskog porekla. Potrebno je ukazivati sa doprinos srpskih naučnika, kako onih iz prošlosti, tako i onih sada”, zaključio je Gujon.
“Nikola Tesla, tvorac sistema naizmeničnih struja. Mihajlo Pupin i njegovi kalemovi koji su rešili problem žičnog telegrafskog i telefonskog prenosa na velike daljine. Milutin Milanković koji je prvi svetu ukazao na problem klimatskih promena i čija teorija je danas aktuelnija nego ikad. Oni su samo jedni od mnogih naučnika čiji je rad ostavio traga na čovečanstvo”, rekao je Gujon, navodi se u saopštenju Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.
Gujon je naveo da su mnogi u svetu čuli za ove velikane iz oblasti nauke, ali da malo ko zna da su oni zapravo srpskog porekla.
Jedan od ciljeva Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju je upravo promocija Republike Srbije i njenih dostignuća na polju naučne diplomatije.
“Ono što je ovim srpskim naučnicima omogućilo da svoje kreativne ideje sprovedu u delo jeste njihov odlazak u inostranstvo i razmena iskustava sa drugim naučnicima širom sveta. Bez razmene ideja i saradnje nema ni napretka. Danas smo svedoci toga da se svet ubrzano menja. Savremeni tehnološki sistemi i veštačka inteligencija sve više utiču na oblikovanje naše svakodnevnice. Ići u korak sa inovativnim dostignućima, prioritet je i potreba svake zemlje”, rekao je on.
Dodao je su ovi skupovi prilika da se razmenjuju iskustva i znanja iz oblasti nauke, i da predstavljaju temelj za dalji naučno-tehnološki razvoj naših zemalja i učvršćivanje saradnje.
On je istakao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić stavlja poseban akcenat na razvoj Srbije u ovoj oblasti.
Izgradnjom naučno-tehnoloških parkova, start-ap habova kao i kroz druge projekte omogućava se mladim i talentovanim ljudima da učestvuju u razvoju svoje zemlje i da daju doprinos čitavom svetu, dodaje se u saopštenju.