Као и у свакој светској метрополи, све су чешће су соабраћајне гужве и у Београду.
Градски секретар за саобраћај Бојан Бован каже да је до РТС-а дошао аутомобилом и да му је било потребно 13 минута од Вождовца.
“Обично у шпицевима очекујемо велики број аутомобила. Од 7 до 10 је преподневни шпиц, а од 14.30 до 18 је послеподневни”, рекао је Бован.
Уска грла и најкритичније тачке
Што се тиче уских грла и гужве, Бован каже да та ситуација у Београду постоји последњих 20 година, то није нова ситуација.
“Пре 15 година имали смо проблем да дођемо са Новог Београда у време шпица, да се крећемо поред Сајма у шпицу и другим деловима, као што су Раковица и Чукарица. Примећујем велики саобраћај и суботом“, навео је градски секретар.
Напомиње да је у Београду регистровано више од 700.000 аутомобила, годишње је то између 13.000 и 15.000 нових аутомобила.
Према његовим речима, Београд је атрактиван, у пословном смислу има све више компанија. Компаније купују аутомобиле, а имали смо и талас људи који су дошли из Украјине и Русије.
У тој ситуацији имате пуно аутомобила и ми преузимамо мере које могу да обезбеде континуитет саобраћаја и да грађанима обезбеде неку опцију више у кретању, додаје Бован.
Проширење улица решење за гужве
Бован подсећа да је пре две и по године кренуло проширење Вишњичке улице у Београду, те је људима који живе у том крају потребно мање времена да прођу тај део.
Што се тиче Новог Београда, Булевар Зорана Ђинђића је добио по једну траку. “Имамо нову везу између ауто-пута ‘Милош Велики’ и Новог Београда. То је акумулирало нов саобраћај. Проширили смо Земунску улицу и Тошин бунар, добили смо бољу проходност”, истиче Бован.
Увек где постоји могућност проширићемо улице, на Новом Београду је лакше, у центру града је теже, додаје гост РТС-а.
Навео је пример Призренске улице која је боље организована и проточнија је, када је у питању излазак целог саобраћаја који долази са Новог Београда.
Поменуо је и Карађорђеву улицу. “Када идете са Бранковог моста, имате могућност да до Дорћола, и ја користим тај правац, лакше дођете Црногорском, Карађорђевом – неке пешачке прелазе смо укинули и ви стигнете у центар града можда брже него кроз Теразијски тунел, кроз Францускум улицу“, навео је пример.
Проточност саобраћаја
“Поседујемо систем управљања семафорима, они мере проточност и на оним деловима саобраћајница где је успостављен адаптивни систем, може да се одређени број секунди помера“, рекао је градски секретар.
Шпицеви су највећи проблем у Београду, од 10 до 14 нема већих проблема уколико не дође до судара или застоја, подвукао је Бован.
Пројекат “мали метро”
Градски секретар каже да пројекат “мали метро” обухвата изградњу новог моста на реци Сави, који ће бити комфорнији и имаће четири траке за аутомобиле и две баштице за трамваје.
Када се мост буде направио, оно што ће се паралелно радити је копање тунела, од Економског факултета изаћи ће до Булевара Деспота Стефана, што ће бити револуционарни пројекат за оне који иду са Новог Београда ка Карабурмни, истиче Бован.
Искуства других
Бован каже да прате друга искуства и да је последња примена заправо кружни ток код Бранковог моста где су уведени семафори, да у шпицевима врше контролу приласка том кружном току.
“Сви суграђани који се возе туда могу да виде да је кружни ток пролазан. Добли смо опцију да са Старог сајмишта идете у Булевар Николе Тесле, у свим правцима смо омогућили кретање, саобраћај је проточан“, каже Бован.
Напомиње да тај кружни ток не треба гледати изоловано.
Примедбе грађана
Примедбе грађана односиле су се и на то да код ОШ “Скадарлија“, зелено светло не траје дуго, што је уважено.
Секретаријат за саобраћај води рачуна о семафорима и дефинише како функционишу.
“Ми имамо оперативну собу која то контролише и када грађани пријаве проблем, уколико сматрамо да може да се регулише учинићемо то за пешаке”, каже Бован , уз напомену да се грађани жале и на рупе, а смета им да дуго путују и када су шпицеви.
“Ово је велики је град, живомо живот једне метрополе, али са свим решењима нисмо погрешили. Много тога има испред нас”, закључио је Бован.