“Za nas su važne evropske integracije i to hamletovsko pitanje ne treba da bude dilema za nas”, rekla je Ana Brnabić.
Poručila je da bez obzira na to kada ćemo ući u EU, mi treba da se bavimo našim poslom i radimo stvari koje su u interesu naših građana, a to je evropski put.
Ona je napomenula da je od 2000. godine do sada 70 odsto investicija iz EU, kao i da u zemlje EU ide 65 odsto našeg izvoza. Prema podacima iz decembra 2022. godine, kompanije iz EU u Srbiji zapošljavaju direktno 281.600 ljudi.
Do kraja godine Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom
Premijerka Brnabić izjavila je da bi sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom trebalo da bude postignut do kraja godine i da će imati veliki značaj za saradnju s tom zemljom. “Verujem da ćemo postići sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom, koji se nadam da ćemo ispregovarati i potpisati do kraja ove godine, i da ćemo tu biti još jači”, rekla je Brnabićeva na Kopaonik biznis forumu.
Kazala je da su prioriteti vlade u 2023. godine, u smislu daljih partnerstava, rad na postizanju tri osnovna sporazuma o slobodnoj trgovini na kojima radimo, to su sa sporazumi sa Kinom, Egiptom i UAE.
“To nam je fokus u ovom trenutku i verujemo da će nam to otvoriti dodatni prostor i za trgovinsku razmenu i razmenu usluga, ali i za priliv novih tehnologija u Srbiju. Tu je za mene poseban fokus na veštačkoj inteligenciji”, navela je Brnabićeva.
Rekla je da je naš izvoz u Kinu u poslednjih 10 godina skočio čak 153 puta, kao i da je u 2022. dostigao 1,1 milijardu evra, po čemu je Kina veoma važan partner.
Mali: Čuvaćemo makroekonomsku stabilnost i životni standard građana
Od sadašnje ekonomske politike koja čuva makroekonomsku stabilnost i standard građana nećemo odustati ni u narednom periodu, rekao je ministar finansija Siniša Mali u obraćanju na Kopaonik biznis forumu.
Ta politika, prema njegovim rečima, počiva na nekoliko stubova. “Prvi je očuvanje stabilnosti, zatim podizanje životnog standarda građana, pa očekujemo da će u decembru 2025. godine prosečna plata dostići 1.000, a prosečna penzija 430 do 450 evra”, rekao je Mali.
Dodao je da su treći stub kapitalne investicije od čega se neće odustati već će se nastaviti sa ulaganjem u puteve, železnicu, zelenu agendu. Kao četvrti stub je naveo strane direktne investicije na čijem će se privlačenju raditi, kao i podsticanje izvoza uz sporazume o slobodnoj trgovini.
Mali je najavio da se radi na postizanju ovih sporazuma sa Kinom, Južnom Korejom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema njegovim rečima, Srbija je u prethodnom periodu pokazala da ume da pobeđuje jer je u uslovima kriza, poremećenih lanaca snabdevanja i energetske krize uspela da obezbedi dovoljno hrane i energenata za građane i privredu, a održala je i visoku zaposlenost, dok je nezaposlenost lane bila rekordno niska i prosečno je iznosila 9,4 odsto.
“To kako smo se ove zime nosili sa energetskom krizom daje mi za pravo da kažem da ćemo biti jednako uspešni i sledeće zime”, naglasio je on. Govoreći o inflaciji, naveo je da je dve trećine inflacije u našoj zemlji uvezeno.
Ocenio je da nikada nismo imali veće izazove nego u prethodnom periodu, ali da je Srbija ipak uspela da pomogne i građanima i privredi sa devet milijardi evra ili 18 odsto BDP-a, da očuva makroekonomsku stabilnost i nizak udeo javnog duga u BDP-u, koji je u februaru bio 50,8 odsto, dok je prosek Evropske unije 95 procenata.
Imidž Srbije se promenio
“Devizne rezerve i rezerve zlata su nam na rekordnom nivou, kao i direktne strane investicije koje su lane iznosile 4,4 milijarde evra. Imidž Srbije se promenio, znali smo kako da reagujemo u krizi”, istakao je Mali.
Naveo je da se stalno radilo na podizanju životnog standarda građana i održavanju visokog nivoa kapitalnih investicija pa one za ovu godinu iznose 6,8 odsto BDP-a. Istakao je da se i dalje kontrolišu cene goriva i osnovnih životnih namirnica te da je država opet, kao što je bilo i za vreme kovid krize, preuzela najveći teret na sebe.
“E-fiskalizacija koju smo uveli povećala nam je prihode od poreza na dodatu vrednost, uveli smo i e-fakture pa se sada PDV privrednicima vraća automatski”, rekao je Mali govoreći o reformskim koracima preduzetim u oblasti fiskalne politike i najavio uvođenje e-akciza i e-otpremnica.
Kada je reč o deficitu, Mali je rekao da je ove godine planiran deficit od 3,3 odsto, pri čemu je 1,9 odsto “kor” deficit, a 1,4 je ostavljeno kao rezerva za slučaj nove energetske krize i da može da se reaguje.
“Da lane nije bilo energetske krize, bili bismo na nuli, a da nismo kupili struju i gas, rekli bi da građane i privredu ostavljamo na cedilu”, rekao je Siniša Mali.