Транспорт и логистика су битан услов конкурентности сваке привреде, у Србији можда још значајније питање због извозне оријентације и потребе за страним инвестицијама.
Домаће транспортне фирме се, после уговора у Кини потписаних прошле недеље, надају већем обиму посла јер се Србија налази на траси новог “Пута свиле”. Мањак кадрова и готово 60 одсто возача старијих од 55 година, само су неки од проблема да тај период дочекају потпуно спремни.
“Имамо рецимо изласке ка Батровцима-Бајаково и горе Хоргош-Реске и ту су нека уска грла. Та уска грла су нешто што може да се промени у смислу неке инфраструктуре“, каже Велизар Перуновић, директор продаје “Милшпед група”.
Зато су у току преговри са Хрватском да Бачки Брег буде искључиво за српске и хрватске камионе, а на ауто-путу ће се радити још један прелаз за камионе.
“Са Мађарском радимо интегрисане прелазе, са Црном Гором смо успели да направимо да у Бијелом Пољу, причамо о железничком саобраћају, буде заједнички гранични прелаз, српски и црногорски – да не стаје два пута воз без икаковог разлога. Са Северном Македонијом смо исто то урадили у Куманову, исти такав прелаз радимо када је у питању железнички саобраћај, са Бугарима сада договарамо за Ниш -Димитровград да то урадимо са бугарске стране”, каже Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Изградња брзе саобраћајнице Бачки Брег – Српска Црња повезаће Србију, Румунију и Мађарску, а Хрватска би могла да се укључи преко Белог Манастира.
Са Босном и Херцеговином, први заједнички пројекат од Дејтона, пруга Београд – Сарајево, за који су две земље заједнички аплицирале за грантове код ЕУ. До краја новембра и завршетак 90 километара пруге Београд-Шид. На развоју транспорта раде и друге земље.
“Надамо се да ће Словенија, заједно са Италијом, Хрватском и Србијом бити део будуће железничке инфраструктуре. Словенија ће урадити свој посао свакако”, каже Дамјан Бергант, амбасадор Словеније.
Транспорт у цени производа учествује између 10 и 15 одсто.
“Ако успемо да заједнички развијемо логистику и транспорт ојачаћемо наше привреде и бити заједнички конкурентнији”, рекао је Патрицио Деи Тос из Конфиндустрије.
Када Србија као прва земља Западног Балкана добије Е-товарни лист, на граници ће бити довољно да се скенира бар код без додатних процедура. Режим без дозвола за друмске превознике са Хрватском и Словенијом функционише без проблема. Италија је за 40 одсто повећала број дозвола, Немачка за 50 одсто док је за Мађарску тај број дуплиран.
Ресорни министар очекује да од јесени профункционише међусобно признање тагова са Хрватском и Црном Гором, а о томе се преговара и са Италијом.