Dana Miranda tvrdi da tradicionalno budžetiranje može biti ‘toksično’ i neefikasno u postizanju finansijskih ciljeva
Ona preporučuje “svesnu potrošnju” umesto strogog budžetiranja
- Nada Matić Novinarka Blic Biznisa
Ako pokušavate da ostanete na vrhu svoje potrošnje, možda ste evidentirali svoje finansije u tabeli, pratili svaki dolar i napravili striktan plan potrošnje, ali jedan stručnjak kaže da ovakvo budžetiranje može biti „toksično“.
Dana Miranda, sertifikovani edukator o ličnim finansijama, autor je knjige „Ne treba vam budžet“, knjige koja nastoji da oslobodi čitaoce od preovlađujućeg pristupa upravljanju novcem.
Blic preporučuje
„Budžetska kultura je naš dominantni pristup novcu koji se oslanja na ograničenja, stid i pohlepu“, rekla je Miranda za CNBC Make It u intervjuu, uporedivši je sa kulturom ishrane.
„Istraživanja pokazuju u budžetiranju, a mi vidimo istu stvar sa mnogo širim istraživanjem o dijeti, da takva vrsta ograničenja ne funkcioniše“, rekla je ona.
„Ljudi obično ne uspevaju u pridržavanju tih pravila, pa ćete se neizbežno osećati kao neuspeh. Osećaćete tu sramotu jer ne postižete te vrste proizvoljnih ciljeva koji se postavljaju.”
Ne slažu se svi, a mnogi finansijski planeri kažu da je kreiranje budžeta najbolja stvar koju možete učiniti da poboljšate svoje finansije.
Međutim, Miranda je citirala studiju iz 2018. koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Minesoti koji su pronašli malo dokaza da budžetiranje pomaže u postizanju dugoročnih finansijskih ciljeva, dodajući da to takođe može povećati anksioznost.
Šelda Isabel Elmi, u međuvremenu, menadžer istraživačkog programa u Programu finansijske sigurnosti Instituta Aspen, rekla je za CNBC Select da budžetiranje može biti posebno izazovno za porodice sa niskim i srednjim prihodima. To je zato što je veća verovatnoća da će imati nestabilne prihode i niže plate kojima se ne može lako upravljati strogim, propisanim budžetom.
Umesto toga, pokušajte sa „intuitivnom“ potrošnjom
Prema Mirandi, toksičnost budžetiranja proizilazi iz kapitalističke kulture usmerene ka zarađivanju više novca i akumulaciji imovine, umesto da se fokusira na kvalitet života pojedinaca.
Umesto da štedite i štedite svoj novac, Miranda je preporučila „svesnu potrošnju“, kao alternativu. „To je kao intuitivan ili pažljiv pristup trošenju i korišćenju njihovog novca.
„Zato, umesto da pravite plan za svoj novac o tome gde će svaki dolar otići i pokušavate da se toga držite i kažnjavate sebe kada to ne činite, nagrađujete sebe kada to uradite, uzimajte to pažljivije, trenutak po trenutak“, ona rekao je.
Foto: insta_photos / shutterstock
„Pa kako vam novac služi u ovom trenutku? Kako vam novac može poslužiti na širi način van brojeva i tabela u koje smo skloni da ga stavimo?”
Miranda je priznala da nije lako usvojiti ovaj način razmišljanja, ali je rekla da ljudi treba da počnu više da veruju sebi.
Na pitanje o riziku od prekomerne potrošnje, Miranda je rekla da je u redu preuzeti dug na kreditnoj kartici. Iako kontroverzno, rekla je da nošenje duga nije uvek „etički pogrešno“ ili „destruktivno“ kao što bi društvo želelo da verujete.
„Smatram to kao deo resursa koji su vam na raspolaganju da potrošite“, kaže ona. „Sve dok razumemo kako naši dužnički proizvodi funkcionišu i posledice različitih odluka koje donosimo oko duga.
Foto: Miomir jakovljević / Ringier
Međutim, neplaćanje kreditne kartice svakog meseca može biti skupo, što će dovesti do dodatnog duga, povećanja otplata i oštećenja vašeg kreditnog rezultata, prenosi CNBC Select.
“Sastanak sa novcem”
Drugi način da se izbegne nepromišljeno trošenje je da se svakih dve nedelje izvodite na „sastanak sa novcem,“, rekla je Miranda.
„To je način da automatizujete svoje upravljanje novcem tako da vam ne bi stalno prolazili kroz glavu ovakvi problemi sa novcem“, objasnila je ona.
Na datum novca možete da proverite kako vaša potrošnja utiče na različite oblasti vašeg života i da odredite prioritet onome što je važno.
„Dakle, ako uzmem ovaj odmor koji moji prijatelji planiraju, kako to utiče na novac koji ulažem u penzijsku štednju sledećeg meseca? Ili kako to utiče na ono što trošim u drugim oblastima? Kako to utiče na to koliko ću koristiti na svojoj kreditnoj kartici?” Miranda je rekla.
Foto: Goran Šurlan / Ringier
Takođe možete kreirati „mapu novca“ koja pomaže da organizujete svoje ciljeve, resurse kojima imate pristup i svoje finansijske obaveze, dodala je – i to bi trebalo da bude fleksibilno.
Na primer, ako ste u početku planirali da 10% vašeg novca ide u penzijsku štednju svakog meseca, ali onda shvatite da biste radije potrošili taj novac sada, to možete učiniti pomoću mape novca.
„Možete da ga pomerite onako kako vam to ima smisla, ali vam pomaže da vidite svoju finansijsku situaciju kako biste razumeli posledice odluka koje donosite“, rekla je ona.
„Možete se pobrinuti da uvek imate ovo razumevanje položaja zemlje u svojoj finansijskoj situaciji, tako da je lakše donositi te svesne odluke o potrošnji dok se svakodnevno bavite.
Foto: Kristina Bezbradica Gagić / Ringier
Međutim, važno je napomenuti da je budžetiranje standardni metod finansijskog planiranja koji preporučuju stručnjaci. Tania Braun, CFP i bivši trener u SaverLife, neprofitnoj organizaciji koja je fokusirana na pomaganje Amerikancima sa niskim primanjima da štede, ranije je rekla za CNBC Make It da je budžetiranje važno bez obzira na prihod.
„Budžet govori vašem novcu gde da idete i šta da radite da biste mogli da imate život kakav želite“, rekao je Braun. „Što manje novca imate, to je važnije da odredite gde taj novac ide.
(Izvor: CNBC Make It)