Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je nedavno vlade širom sveta da povećaju poreze na alkohol i zaslađena pića. Kako se navodi, zdravstveni problemi prouzrokovani konzumiranjem alkohola i zaslađenih pića sve više opterećuju zdravstvene sisteme, a ova organizacija smatra da će povećanjem cena tih proizvoda odvratiti ljude od kupovine.
Objavljen je i priručnik u kome se navodi da je većina poreza na alkohol u svetu „niska i nije optimalno osmišljena”, kao i da se vino uopšte ne oporezuje u 22 zemlje sveta, i to uglavnom u Evropi.
– Upravo je vino alkoholno piće koje ljudi najčešće konzumiraju u svrhu rekreativnog pijenja alkohola – piše „Dojče vele”.
Prema informacijama sa sajta poreske fondacije iz avgusta 2021. godine, zemlje južne Evrope koje su poznate po svojim vinima – kao što su Francuska, Grčka, Portugalija i Španija – ili ne oporezuju vino kroz akcize ili to čine po veoma niskoj stopi. Države koje su severnije imaju tendenciju da ubiru veće namete. Portal navodi da je naplata akciza na vino postojala tada u 13 zemalja i to po veoma različitim stopama. Najveće su bile u iznosu od 2,5 do 3,20 evra po boci i imale su ih: Irska, Finska i Velika Britanija.
Najniže stope bile su u zemljama dobro poznatim po svojim vinima: Francuskoj, gde se naplaćivala veoma niska akciza od 0,03 evra, po boci, Malta 0,15 i Poljska 0,29 evra. Sve ove evropske zemlje takođe naplaćuju porez na dodatu vrednost (PDV) za vino.
Poznavaoci tržišta vina kažu za „Politiku” da je osim ove činjenice i naplate izuzetno niskih taksa na vino, interesantno i to da u Evropskoj uniji vina imaju sve veći procenat alkohola – i do 17 odsto, pa su u nekim zemljama, poput Nemačke i Austrije, počeli da zabranjuju da se takvo vino isporučuje na tržište.
– Procenat alkohola u vinima je od 12,5 do 13 odsto, maksimalno 14. Zbog klimatskih promena grožđe brže sazreva i dobija veću količinu šećera. Takav problem postoji i kod nas u Šumadiji, tako da se radi na tehnologiji koja bi ovo mogla da reši – napominje naš sagovornik.
Nije prvi put da zdravstvena struka predlaže povećanje poreza u cilju odvraćanja potrošača od konzumacije hrane i pića koje imaju potencijal da naruše zdravlje. Pitanje je kakvi bi mogli da budu efekti najnovijeg poziva jer se čini da slične akcije, recimo s oporezivanjem slatkiša ili grickalica, nisu dale preterane rezultate.
– Činjenica je da da su kod cigareta, recimo, drastično povećane i akcize i porezi, ali ne znam koliko se smanjila potrošnja. Mislim da bi slično bilo i u ovom slučaju, jer koliko god da povećate namete, ljudi koji žele da koriste alkohol naći će načina – kaže za „Politiku” poreski stručnjak Đerđ Pap.
On dodaje da bi samo povećanje poreza, bez nekih širih društvenih akcija, moglo da ima samo delimičan uticaj na pad potrošnje.
– Porez može da utiče, ali ne odlučujuće – smatra naš sagovornik i ističe da su ubiranje akciza od alkoholnih pića značajni izvori prihoda za budžete država, a one zemlje koje se odlučuju na niske namete to čine kako bi podstakle razvoj određene industrije koja im je značajna.
Inače, u Srbiji je alkohol jedan od proizvoda koji spadaju u akciznu robu, a zakon prepoznaje više kategorija alkoholnih pića, pa su samim tim i nameti drugačiji. Trenutno ovaj namet za niskoalkoholna pića, koja u svom sastavu imaju od 1,2 do 15 odsto alkohola, poput vina, iznosi 23,14 dinara po litru. Kada je reč o jakim alkoholnim pićima, sa udelom alkohola od bar 40 odsto, akciza se obračunava na količinu čistog alkohola.