To u intervjuu za “Blic Biznis” kaže Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa “Dilojt Srbija” i dodaje da smo svedoci da od početka prošle godine raste cena gasa, koja je ubrzana izbijanjem sukoba u Ukrajini i činjenicom da se Evropa u velikoj meri oslanja na ruski gas.
Blic preporučuje
Koliko se struje u Evropi proizvodi iz gasa i može li cela ova situacija da dovede da kriza oko struje u zimskim mesecima bude izraženija ?
– Skoro 20 odsto električne energije se proizvodi iz gasa pa je jasno da ako ga Evropa ne bi koristile za proizvodnju struje imali bi nestašice električne energije. Zato i cena električne energije u prvom redu zavisi od cene gasa, tako da smo zbog toga imali sličan, enorman rast cena kilovata. Pošto se ne očekuje normalizacija snabdevanja Evrope gasom, postoji značajna verovatnoća je da će to dovesti do nestašica i gasa i električne energije u zimskom periodu, kada je potrošnja oba energenta veća. Upravo iz tog razloga su evropske zemlje uvele mere štednje i zacrtale cilj o uštedi od 20 odsto u potrošnji ovih energenata.
Šta to sve znači za Srbiju i kako je ona došla u situaciju, da pored gasa, mora da uvozi i struju?
– To znači da i Srbiji sledi sličan scenario iako ne proizvodi značajne količine električne energije iz gasa, ali zbog neblagovremenog otvaranja novih eksploatacionih polja lignita, došla je u situaciju da mora da uvozi veće količine električne energije, koje se u zimskom periodu u proseku kreću oko 15 odsto. Taj uvoz se odvija po jako velikoj ceni, što praktično iscrpljuje EPS kao kompaniju, a budući da je situacija nestašica u Evropi realan scenario, vrlo lako se može desiti i da iako država obezbedi dovoljno para za uvoz struje , nje ne bude na tržištu da se pokriju naše potrebe.
Da li to može da dovede do restrikcija?
– U takvoj situaciji, iako ne postoji želja za uvođenjem restrikcija, one bi bile neminovne. Jedini način da se obezbedimo da do restrikcija ne dođe, je da smanjimo potrošnju do nivoa koji možemo da obezbedimo sopstvenom proizvodnjom. Zato je Ministarstvo rudarstva i energetike izašlo sa preporukama za uštedu čiji je cilj da se potrošnja električne energije smanji za 15 odsto, odnosno upravo onoliko koliko nam nedostaje.
Donete su i mere za podsticaj domaćinstva za štednju struje. Mogu li one da nadoknade tih 15 posto koji nam nedostaju?
– Primena mera štednje u svim sektorima, dakle ne samo kod domaćinstva, može doprineti eliminisanju potreba za redukcijama ili bar ublažavanju situacije. Da li će se postići cilj od 15 odsto po pitanju uštede, zavisi od toga koliko ćemo biti ozbiljni u njihovoj primeni jer je država, za razliku od Evrope, koja je uvela obavezne mere štednje i kazne za njihovo nepoštovanje, kod nas odabrala pristup preporuke i stimulacije štednje kroz popuste na račune za električnu energiju. Lično smatram da je evropski pristup, iako je manje popularan, bolji za postizanje ciljanih ušteda, dok će ispravnost našeg pristupa biti proverena u narednim mesecima. Bilo bi dobro da EPS uvede kontinuirano izveštavanje o ostvarenim uštedama na nedeljnom i mesečnom nivou, kako bi pratili primenu mera i podigli svest građana o potrebi da se uštedi električna energija.
Foto: Emil Čonkić / Ringier
A da li bi do ovih mera došlo da nema tehničkih problema vezanih za gubitak struje na mreži , koji su godinama prisutni?
– Što se tiče gubitaka električne energije u prenosnom i naročito distributivnom sistemu, operatori ova dva sistema imaju godišnje planove i redovno preduzimaju aktivnosti na njihovom smanjenju decenijama unazad. Urađeni su određeni pomaci po tom pitanju. Ipak i dalje su gubici u distributivnoj mreži veći od onih za koje smatramo da su opravdani, tako da je potrebno da se intenziviraju aktivnosti na smanjenju gubitaka. To košta jer je potrebno dodatno ulaganje i povećanje sredstava što bi za sobom povuklo i potrebu za povećanjem cene usluge pristupa sistemu.
Da li su u ovoj krizi došlo na naplatu zapostavljanje izgradnje novih elektro-postrojenja i otkrivanja novih ležišta uglja? Može li Srbija da svoju budućnost u ovoj oblasti bazira na OIE na čemu insistira Evropa ali i naše resorno ministarstvo?
– Već sam rekao da nemogućnost da proizvedemo dovoljne količine električne energije, leži u dugom period nedovoljnog investiranja u nove proizvodne kapacitete, kako za proizvodnju električne energije, tako i za proizvodnju uglja. Srbija ima svoju budućnost u proizvodnji struje iz OIE jer imamo obaveze da smanjimo emisiju CO2 do postizanja karbonske neutralnosti do 2050. godine. Ali Srbija se neće olako odreći svojih resursa u pogledu uglja i taj tranzicioni period od narednih 30 godina treba da zasniva i na proizvodnji iz uglja, koja mora da se postepeno smanjuje i ustupa mesto onoj iz OIE a ja bih dodao i proizvodnji određenog dela iz nuklearne energije.
Koji je ključni momenti na svetskom tržištu struje koji bi ovaj stampedo u cenama struje mogli da zaustave? Da li je to zaustavljanje rata u Ukrajini ?
– Ključni momenat da bi se cena električne energije smanjila je normalizacija snabdevanja Evrope gasom koji bi dobijala po daleko nižim cenama i u dovoljnim količinama. Pitanje je da li bi se to desilo i zaustavljanjem rata u Ukrajini, jer se u Evropi već sada menja orijentacija oko ruskog gasa, a u budućoj strategiji planira da se potpuno oslobodi zavisnosti od njega. To je dugoročan proces koji bi trajao desetak godina i kroz taj proces bi se postepeno poboljšavala situacija koja bi vodila ka postepenom smanjenju cena. Sa druge strane, Rusija će pokušati da se vremenom preorijentiše i svoj gas plasira na druga tržišta. Tu je i činjenica da se prirodni gas posmatra kao prelazni energent u procesu dekarbonizacije, te je i njegova upotreba oročena na nekoliko narednih decenija. Uspeh u sprovođenju te strategije, su budući odnosi Evrope sa Rusijom kao i mnogi drugi faktori koji će uticati na dinamiku normalizacije cena struje u budućnosti.
Da li to znači da i pod pretpostavkom da se rat u Ukrajini završi do kraja godine, ne treba očekivati brzu stabilizaciju elektroenergetskog tržišta?
– Već sam rekao da nisam siguran da bi okončanje sukoba u Ukrajini dovelo da trenutne stabilizacije, jer bi ipak normalizacija snabdevanja prirodnim gasom zavisila od odnosa Zapada prema Rusiji i daljem sprovođenju sankcija. U takvom ekonomskom ratu, Rusija koristi prirodni gas kao odgovor na sankcije Evrope, pokušavajući da smanjenim isporukama gasa održi energetsku krizu u Evropi koja svakako značajno slabi evropsku ekonomiju. Tako da o konkretnom vremenskom periodu u pogledu stabilizacije tržišta električne energije ne bih mogao da dam pouzdanu prognozu.
Može li Srbija da izdrži dalji rast cene struje?
– Nastavak nestabilnosti na tržištu i izrazito visokih cena električne energije svakako će uticati na slabljenje i većih i jačih ekonomija, tako da Srbija neće biti u zavidnoj situaciji. Zato je neophodno da EPS dovrši započetu investiciju u Kostolcu i da se okrene izgradnji novih kapaciteta. Potrebno je i da se okrenemo i što bržoj i masovnijoj izgradnji novih kapaciteta iz OIE kako bi umanjili naše potrebe za uvozom električne energije. Veliki potencijal za brzu izgradnju novih kapaciteta vidim kod komercijalnih kupaca i domaćinstava koji kroz status kupaca-proizvođača izgradnjom solarnih elektrana na krovovima mogu ostvariti značajne uštede i primetno doprineti povećanju kapaciteta za proizvodnju električne energije u Srbiji.
Šta se može desiti ako Putin zavrne sve slavine za gas ? Da li bi to značilo da tu trećina plavog energenta, koju nabavljamo na tržištu , bi morali da nadoknadimo strujom ?
– Nadam se da do takvog scenarija ipak neće doći. U takvoj situaciji bi sigurno nastale nestašice i u pogledu gasa i u pogledu struje. Gas koji bi nedostajao sigurno se ne bi mogao nadoknaditi iz električne energije jer je ne bi bilo dovoljno. To bi dalje dovelo do restrikcija i do recesije, dok se ne uspostavi novo ravnotežno stanje, odnosno kako bi popularno rekli „nova normalnost“.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.