понедељак, 07.10.2024, 14:11 -> 16:45
Извор: РТС
Аутор: Ана Пендић Станковић
Библиотекарско друштво Србије затражило је одлагање почетка наплате накнаде од 15 динара по књизи, коју би од првог јануара требало да плаћају јавне библиотеке и њихови оснивачи Организацији за остваривање репрографских права. Сматрају да би то угрозило рад јавних библиотека. У Организацији за остваривање репрографског права кажу да је предвиђени новац праведна надокнада за рад књижевника и преводилаца.
Поменута средства за наплату тарифе, обезбеђују локалне самоуправе као оснивачи јавних библиотека, гласио је првобитни пропис. Међутим, у августу, акт је допуњен, па сада, ту обавезу, имају и библиотеке. Једна од бројних замерки јесте и та, зато што се рачунају и књиге давно преминулих писаца, а како кажу, у Закону о ауторском праву, јасно стоји да се ауторска права поништавају после 70 година од смрти аутора. Сматрају, да се није довољно озбиљно и темељно приступило анализи рада и положаја јавних библиотека.
“Све, од личних доходака, до оне важне набавке нових публикације, зависимо од локалне самоуправе. Прошле године смо издали корисницима даље на коришћење, 127 хиљада примерака књига, пута 15 динара, то је милион и деветсто хиљада. Само једна тачка за набавку нових књига, нама локална самоуправа одобрила милион и шесто хиљада динара, па погледајте и упоредите. Сада за финансијски план за 2025.годину, ја морам да уградим цифру од два милиона динара која би била накнада Организацији за остваривање репрографских права”, наводи Марина Лазовић, директорка Народне библиотеке у Смедереву.
Увођење тарифе предвиђено је Законом о ауторским правима. Како кажу из организације за остваривање репрографског права, реч је о колективном ауторском праву предвиђених 15 динара су праведна надокнада за рад књижевника и преводилаца. Додају, да овакво законско решење које је уведено код нас још 2016.године, постоји и у Европским земљама, где су тарифе веће.
Милош Константиновић. директор и заступник Организације за остваривање репрографског права, истиче: “Наравно да постоје друга решења. Постоје решења у којима новац ауторима за ауторска права, значи књижевницима и преводиоцима не даје локална самоуправа, већ се даје директно из државног буџета, то је случај у Словенији, то је случај у Хрватској. Оно што је по закону, а то је да примена тарифа почиње од јануара 2025.године, мислим да је оно што не треба одлагати, о модусима се наравно увек може разговарати.”
Награђивани дечији песник, Јовица Тишма, сматра да овакав модел наплате, доноси више штете, него користи.
“Бојим се да ће се многе библиотеке, пре свега у малим локалним заједницама угасити, да неће имати новца за књиге, да ће аутор од 15 динара колико је предвиђено по књизи, добити можда динар два, и ево, могу јавно да кажем, да се ја као аутор врло радо одричем тих 15 или колико год динара за допробити опстанка библиотеке”, наглашава Јовица Тишма, дечији песник.
Из смедеревске Народне библиотеке, указују и на неједнак третман. Од поменуте тарифе, ослобођене су школске и библиотеке факултета и Универзитета, као и Народна библиотека Србије.