Raspoloženje među vodećim ljudima nemačke privrede se tokom avgusta dodatno pogoršalo. Poslednji put je tako loše bilo u oktobru prošle godine. Kako je objavio minhenski ifo-Institut, indeks poslovne klime se smanjio sa 87,4 bodova (izmerenih u julu) na 85,7 u avgustu ove godine. To je četvrti uzastopni pad, tvrdi ifo, na temelju svoje ankete o aktuelnom raspoloženju u nemačkoj privredi, u okviru koje ispituje oko 9.000 vodećih osoba u nemačkim kompanijama.
Anketa je, osim toga, pokazala da ispitane osobe aktuelno poslovanje svojih kompanija ocenjuju dosta niskim ocenama, kakve nisu zabeležene još od avgusta 2020. Skepsa vlada i po pitanju njihovih očekivanja za budućnost.
Foto: shutterstock
U prerađivačkom sektoru je indeks ifo-Instituta o projekcijama budućeg poslovanja prvi put od oktobra 2020. bio negativan. Kompanije se žale na sve manje novih narudžbi, odnosno novih poslova koje će realizirati. Poslovna klima se osjetno “hladi” i u uslužnom sektoru.
– Slabost industrije prema dolje vuče i sektor transporta i logistike, kazao je predsednik ifo-Instituta Clemens Fuest.
Negativan razvoj beleži i građevinska branša.
– Novi pad ifo indeksa poslovne klime je poput udarca u stomak, konstatirao je glavni ekonomist VP Banke Thomas Gitzel.
Višak narudžbi koji je industrija imala tokom pandemije koronavirusa u međuvremenu je realiziran, a privatna domaćinstva su zbog inflacije i dalje prisiljena štedeti novac, dodaje Gitzel.
– Ako sad ne možemo očekivati nove impulse ni od industrije, a ni od privatnih domaćinstava, to bi moglo značiti da će se nemačka privreda i dalje nalaziti u problemima, ukazao je.
Foto: shutterstock
Sve više toga ide u prilog tezi da je stagnacija privredne aktivnosti tokom proleća ove godine bio samo predah pre povratka u recesiju, naglasio je analitičar Elmar Volker iz Landesbank Baden-Wurttemberg.
– Četvrtim uzastopnim padom ifo-indeksa poslovne klime šalje se dosta jasan signal recesije, izjavio je glavni ekonomist Commerzbanke Jorg Kramer.
U drugom polugodištu ove godine on očekuje konjunkturni pad u Nemačkoj.
Stagnacija u drugom kvartalu
Nemačka privreda je koncem 2022. i početkom 2023. zabeležila pad, čime je ušla u tehničku recesiju. U proleće je stagnirala. Podaci Savezne kancelarije za statistiku upravo su potvrdili tu stagnaciju u drugom kvartalu ove godine.
Loš konjunkturni razvoj nakon dva lagana minusa u poslednjem kvartalu prošle i prvom kvartalu ove godine tako je donekle stabilizovan, ali stručnjaci naglašavaju da je izostalo tradicionalno proljećno oživljavanje poslovnih aktivnosti te dodaju da su konjunkturne prognoze za naredne mesece i dalje dosta slabašne.
Bundesbanka (Centralna banka) polazi od toga da bi i u aktuelnom letnjem kvartalu konjunkturni razvoj mogao biti na istom nivou i, kao u prolećnim mesecima, znači da on stagnira. Brojni analitičari za kompletnu 2023. pak prognoziraju pad BDP-a u Nemačkoj. Državna banka KfW očekuje minus od 0,4 posto.
Kako je službeno potvrđeno, potrošnja se u prolećnom kvartalu donekle oporavila, dobra vest je da više ne opada. Uprkos visokoj stopi inflacije, izdaci nemačkih domaćinstava su ostali na nivou iz prvog kvartala 2023. Istovremeno je izvoz iz Nemačke smanjen za 1,1 posto. Uvoz pak stagnira.
Je li Nemačka “bolesna”?
U svom nedavnom izdanju se britanski list Economist na svojoj naslovnoj strani zapitao “da li je Nemačka opet bolesnik Evrope?”. Uticajni poslovni list je već jednom, pre 20 godina, upravo tako opisao situaciju u Nemačkoj.
– Nemačka nije bolesnik Evrope. Ona je samo imala zlatnu privrednu deceniju, a danas globalno više nije jako konkurentna”, smatra Marcel Fratzscher, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.
Upozorio je da bi Nemačka itekako mogla postati “bolesnik” Evrope ako sada pametno ne iskoristi svoje kapacitete kako bi ostvarila napredak po pitanju ekološke, digitalne i privredne transformacije.
Fratzscher od savezne vlade zahteva usvajanje transformacijskog programa s tri elementa.
– Redukciju birokratije i regulacije s masivnim investicijama u izvrsnu infrastrukturu, državne investicije u inovacije, istraživanje i obrazovanje te jačanje socijalnih sistema kako bi Nemačka mogla bolje koristiti svoje potencijale i tako stvorila društvenu klimu u kojoj su promene prihvatljive”, objasnio je Fratzscher.
Nemačka je “kočničar”
– Naša država više nije lokomotiva rasta, već kočničar, i to kao najveća nacionalna ekonomija Evrope”, rekao je predsednik Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Peter Adrian.
On uočava celi niz fundamentalnih problema – visoke cene energije, sve veći problem s nestašicom stručne radne snage, manjkavu infrastrukturu.
– Dobra stvar je da se ti problemi mogu rešiti. Vreme je da se s tim počne, poručio je Adrian.
Kao mere je predlažio smanjenje birokratije te ubrzavanje postupaka za odobravanje poslova, odnosno investicija.
(DW)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.