Da li je Tramp pretnja evru? Evo šta će se desiti ako uvede velike carine: Nemačka bi mogla da bude posebno ugrožena

Kako se približavaju američki predsednički izbori, finansijska tržišta širom sveta pomno prate situaciju. Jedna od najvažnijih tema je uticaj mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću na globalne ekonomije, a posebno na vrednost evra

Foto: Alex Brandon / Tanjug/AP

Prema upozorenju investicione banke Goldman Saks, pobeda Trampa bi mogla da izazove značajan pad evra, potencijalno ga dovodeći ispod pariteta sa dolarom – što znači da bi jedan evro vredeo manje od jednog dolara.

Trampova protekcionistička politika i pretnja evru

Tramp je već tokom svog prvog mandata u Beloj kući bio poznat po protekcionističkoj ekonomskoj politici. Njegovi planovi za novi mandat uključuju uvođenje globalnih carina od 10 do 20 odsto na uvoz iz SAD, sa posebnim fokusom na kineske proizvode koji bi mogli da se suoče sa carinama do 60 odsto. Cilj ove politike je podsticanje proizvodnje unutar SAD, kako bi strani proizvođači, poput onih u automobilskoj industriji, morali da proizvode svoje proizvode unutar američkih granica.

Ova strategija bi mogla dovesti do značajnog pritiska na evro. Goldman Sachs upozorava da bi evropska valuta, koja se trenutno kreće oko 1,083 dolara, mogla pasti ispod pariteta, na nivo ispod jednog dolara. Analitičar Goldman Saksa Majkl Kejhil smatra da bi ovakav protekcionistički pristup u trgovinskoj politici mogao da oslabi evro, jer bi evropske ekonomije, posebno one sa velikim trgovinskim viškovima, poput Nemačke, bile direktno pogođene višim carinama.

Nemački trgovinski suficit i Trampova meta

Tokom Trampovog prvog mandata, Nemačka je često bila meta njegovih kritika zbog ogromnog trgovinskog suficita sa SAD. Nemačka je od 2017. zabeležila najveći izvozni suficit sa američkim tržištem. Samo u 2023. nemački izvoz u SAD premašio je uvoz za čak 63,4 milijarde dolara, što je rekordan iznos. Ovakve brojke predstavljaju snažan argument Trampu da uvede nove, strože carine na nemačke proizvode, što bi dodatno oslabilo evropsku valutu, piše nemački Tagesšau.

Osim Nemačke, pod pritiskom Trampove politike mogle bi da se nađu i druge evropske zemlje. Njegova retorika „Amerika na prvom mestu“ ima za cilj smanjenje američkog trgovinskog deficita i oživljavanje domaće proizvodnje, a evropski izvoznici bi verovatno pretrpeli značajne gubitke u takvom scenariju.

Inflacija i jačanje dolara: Šta predviđaju stručnjaci?

Pored tarifnih planova, Tramp se zalaže i za poreske olakšice i smanjenje imigracije, što bi prema mišljenju mnogih analitičara moglo dovesti do povećanja inflacije u SAD. Veća inflacija obično podstiče centralne banke da podignu kamatne stope, što bi moglo dodatno ojačati američki dolar. Goldman Sachs nije jedina institucija koja predviđa ovaj scenario. Slične prognoze dale su i druge velike banke, uključujući Morgan Stanlei i Deutsche Bank.

Ali uprkos očekivanjima o jačem dolaru pod Trampom, neki analitičari su skeptični. Tokom svoje prve administracije, Tramp je bio veoma kritičan prema snažnom dolaru, tvrdeći da on šteti američkom izvozu i podstiče trgovinski deficit. On je redovno optuživao zemlje poput Kine i Japana da manipulišu svojim valutama kako bi smanjile vrednost svojih valuta u odnosu na dolar.

Trampova ambivalentnost prema jakom dolaru

Zbog Trampovih stavova o jakom dolaru, neki stručnjaci veruju da se očekivanja jačeg dolara pod njegovom administracijom mogu pokazati preuranjenim. Kristijan Apelt, devizni analitičar iz Helabe, ističe da Tramp nije zagovornik jake politike dolara. Čak je i Trampov zamenik J.D. Vens otvoreno poziva na devalvaciju dolara i kritičan je prema njegovoj ulozi svetske rezervne valute.

Istorijski podaci takođe pokazuju da američki dolar ima tendenciju da slabi pod republikanskim predsednicima. Indeks dolara u proseku raste za tri do četiri procenta pod demokratama, dok kod republikanaca gubi sličan procenat vrednosti. Tokom Trampovog prvog mandata, američka valuta je izgubila oko četiri odsto vrednosti, dok je pod njegovim naslednikom Džoom Bajdenom dolar značajno oporavio.

Evropska centralna banka i odgovor na Trampovu politiku

Ako Tramp zaista uvede carine i njegova ekonomska politika počne da vrši pritisak na evropske izvoznike, Evropska centralna banka (ECB) bi se mogla naći pod pritiskom da reaguje. U tom slučaju bi ECB verovatno pribegla snižavanju kamatnih stopa kako bi stimulisala privredu evrozone. Međutim, smanjenje kamatnih stopa obično dovodi do pada vrednosti valute, pa bi investitori počeli da napuštaju evro u korist dolara, što bi dodatno oslabilo evro na globalnim deviznim tržištima.

S druge strane, slabljenje evra bi moglo pozitivno da se odrazi na nemački izvoz, jer bi proizvodi iz Nemačke pojeftinili na američkom tržištu. To bi moglo potkopati Trampov cilj da podstakne domaću proizvodnju, jer bi povećana potražnja za jeftinijim nemačkim proizvodima mogla delimično da neutrališe efekte njegove tarifne politike.

(Tagesschau)