Usred krize troškova života širom sveta, ovo pitanje nadilazi naučnu radoznalost i dotiče nešto dublje.
Blic preporučuje
Da je neto bogatstvo ljudi samo posledica njihove inteligencije, gigantski jaz u bogatstvu koji vidimo u našem društvu mogao bi se smatrati manje nepodnošljivim – barem od strane nekih. Nejednakost bi bila cena koju treba platiti da nas najpametniji dovedu do bolje budućnosti.
Nema sumnje da inteligencija doprinosi nečijem ekonomskom i profesionalnom uspehu. Uzmite milijardere koji su sami izgradili svoje imperije – Ilona Maska, Džefa Bezosa i Raja Dalija, da navedemo samo neke. Bilo bi iznenađujuće kada bi se vrhunski inovatori u naprednim oblastima kao što su tehnologija i finansije pokazali kao prosečni.
Zapravo, inteligencija je najbolji prediktor obrazovnog postignuća i radnog učinka. A akademski i profesionalni uspeh je, zauzvrat, prilično dobar prognozer prihoda. Ali to nije cela priča.
Nisu svi visoko inteligentni ljudi prvenstveno vođeni željom za bogatstvom – oni često imaju žeđ pre svega za znanjem. Neki se umesto toga mogu odlučiti za relativno slabije plaćene poslove koji su više intelektualno nagrađivani, kao što su arhitektura, inženjering ili istraživanje. Nedavna švedska studija pokazala je da se rezultati kognitivnih testova 1% onih koji najviše zarađuju nisu značajno razlikovali od rezultata onih koji su zarađivali nešto manje.
Foto: shutterstock
Ali u kojoj meri inteligencija povećava bogatstvo? Pre nego što uđemo u dokaze, moramo razjasniti šta istraživači podrazumevaju pod “inteligencijom”. Inteligencija se može definisati kao sposobnost uspešnog izvođenja širokog spektra kognitivnih testova. I čini se da je to povezano. Ako je neko dobar u rešavanju određenog kognitivnog testa, verovatno će dobro raditi i na drugim zadacima koji zahtevaju kognitivne sposobnosti.
Ipak, inteligencija nije monolitna osobina. U stvari, sastoji se od najmanje dve široke konstrukcije: fluidne inteligencije i kristalizovane inteligencije. Fluidna inteligencija koristi ključne kognitivne mehanizme, kao što su brzina obrade nadražaja, kapacitet pamćenja i apstraktno zaključivanje. S druge strane, kristalizovana inteligencija se odnosi na one veštine koje se razvijaju u društvenom okruženju, kao što su pismenost, računanje i znanje o određenim temama.
Ova razlika je važna jer se ove dve vrste inteligencije razvijaju na različite načine. Fluidna inteligencija se može naslediti, ne može se pojačati i prilično brzo opada s godinama. Nasuprot tome, kristalizovana inteligencija se povećava tokom većine odrasle dobi i počinje opadati tek nakon, otprilike, 65 godina života.
Ali fluidna inteligencija pomaže u izgradnji kristalizovane inteligencije. Fluidna inteligencija predstavlja sposobnost mozga da stiče i razrađuje informacije. Kristalizovana inteligencija je, s druge strane, u velikoj meri stečena informacija.
To znači da ako su vaše veštine rasuđivanja oštre, onda ćete brzo obraditi nove informacije. Tačno ćete integrisati nove informacije sa starim informacijama. U konačnom, ovo će ubrzati učenje bilo koje discipline i doprineti vašem akademskom i finansijskom uspehu.
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Obrazovanje kao faktor
Ipak, urođene sposobnosti nisu jedina stvar koja je bitna. Drugi značajan faktor je obrazovanje.
Kvantitativnim pregledom utvrđeno je da što je više godina školovanja, to su bolji rezultati inteligencije učenika. Ono što je najvažnije, ova poboljšanja proizlaze iz obuke u specifičnim veštinama , a ne iz poboljšanja opštih intelektualnih sposobnosti. Dakle, škola vas uči korisnim stvarima i za profesionalni uspeh i za izvođenje testova inteligencije.
Nije iznenađujuće da obrazovanje zauzvrat utiče na socioekonomski status porodice. Na primer, skupe škole i privatni učitelji pružaju učeniku visoko efikasnu personalizovanu nastavu. Pristup visokokvalitetnom obrazovanju stoga može napraviti veliku razliku u budućim prihodima.
Naravno, uticaj porodičnog socioekonomskog statusa na bogatstvo ne deluje samo kroz obrazovanje. Nasleđivanje i mreže su među najočiglednijim mehanizmima. Ovo posebno važi za preduzetnike, čiji su potencijal ulaganja i veze od suštinskog značaja za poslovni uspeh.
Uloga sreće
Dakle, inteligencija, obrazovanje i socioekonomski status utiču na prihode. Međutim, malo je verovatno da će sami ovi faktori u potpunosti objasniti individualne razlike u bogatstvu. Zapravo, nedavna studija sugeriše da sreća ima značajan uticaj na uspeh pojedinca.
Ova studija naglašava da se statistička distribucija bogatstva razlikuje od distribucije inteligencije. Inteligencija je „normalno raspoređena“, pri čemu je većina pojedinaca oko proseka. Nasuprot tome, bogatstvo sledi „pareto raspodelu“, formulu koja pokazuje da je 80% bogatstva jedne zemlje u rukama samo 20% stanovništva.
Foto: shutterstock
Inteligencija nasuprot raspodeli bogatstva
To znači da sam intelekt ne može objasniti nesrazmerne razlike između bogatih i siromašnih u našem društvu.
Studija ne umanjuje ulogu inteligencije (ili talenta generalno). Fina intelektualna sposobnost povećava šanse za bogaćenje. Ipak, inteligencija nije garancija za bogaćenje. Niz srećnih događaja može jasno pretvoriti neupadljive pojedince u visoke zarađivače.
Odnosno, kada je u pitanju bogaćenje, inteligencija nije ni dovoljna ni neophodna. Ali pomaže.
„Radije bih bio srećan nego dobar“, kaže lik Kris Vilton (kojeg tumači Džonatan Ris Mejers) u filmu Vudija Alena Match Point. U svetlu dokaza koje smo upravo pregledali, on je možda u pravu. Rođenje u bogatoj i visokoobrazovanoj porodici je srećan događaj. Isto tako, nasumični potezi sreće (kao što je dobitak na lutriji) ne dolaze iz godina napornog rada. Možemo čak malo pomaknuti argument i zaključiti da je biti inteligentan oblik same sreće.
Mnoge stvari koje doprinose postizanju finansijskog uspeha su van naše kontrole. Većinu, ako ne i sve, izuzetno bogate ljude na neki način je blagoslovila Gospođa Sreća.
S druge strane, maksimalno iskoristiti ono što nam sreća donosi svakako je važno. Doduše, dobar deo pojedinaca samo unovči prednosti nasleđenih privilegija.
Bez obzira na to, mnoga mala i velika bogatstva proizlaze iz inteligentnog korišćenja resursa s kojima smo srećni što smo bili obdareni – bilo da su intelektualni, obrazovni ili socioekonomski.
(Study Finds/Investitor)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.