- Ksenija Vlahović
Na društvenoj mreži povela se polemika treba li majstorima nuditi kafu i hranu. Odnosno da li je ovakav potez svojstven ljudima sa Balkana, ili je prosto normalno da se majstorima ponudi okrepa dok rade posao za koji su pošteno plaćeni?
“Kada vam rade majstori kući ili oko kuće da li im vi kupujete hranu ili ručak , doručak pravite i kafu?
“To je kod nas običaj ali ja ne bih nikome hranu kupovala niti kuvala”, napisala je autorka objave koja sudeći po statusima trenutno živi u Belgiji.
Već medju prvim komentarima našao se onaj koji potrvrdjuje da je to na našim prostorima običaj.
– Dogovor je bio bez hrane, ali običaji nalažu da gde neko da bude u kući i da ne poslužimo. Tako da su jeli i pili, komšije su pomislile u jednom trenutku da sam se ponovo oženio – napisao je jedan od komentatora na objavu.
Iskustva govore i da ima onih radnika koji prosto ,,rade na hranu”.
– Imam pobednika. Razvodi struju, danima se vuče po kući, nikad ga izbaciti. Pita ga muž neki x dan “Ej, kad ćeš ovo?” Kaže čovek ladno – POSLE RUČKA. Kog ručka, ko te pitao za ručak. Šta ćeš, poruči roštilj, sedi u auto, idi, postavi, ne bi li ručao i završio – priča jedna žena svoje nemilo iskustvo.
Bilo je i izričitih komentara u kom se navodi da je u okviru cene koju dajete uključen i ,,topli obrok” majstora.
– Dogovaramo se za završavanje posla. Njihova cena predstavlja sve što je potrebno da budu prisutni i rade u i tokom dogovorenog vremena. Ja sam investitor a ne kafe i restoran. Ako sam zadovoljan napravljenim, dobiće bonus. Ako nisam, skidamo cenu. Piće i kafa su njihova briga. To sa kuvanjem kafe i ručka su stari (pokvareni, obostrano) običaji koje treba iskoreniti.
A bio je i jedan zanimljiv:
– Platim koliko god treba, ali nisam kantina ni konoba. Kad je vreme ručka, nek se snađu isto kao što se i ja snađem na svom radnom mestu pri tom ne očekujući od stranaka da me nahrane.
Ipak, ima i onih koji u ovom šablonu ponašanja ne vide ni običaj, ali ni nepotrebni trošak već najobičniji čin ljudskosti.
(Izvor: Telegraf)