Finansijske malverzacije, utaje, pranje novca nisu retka pojava u svetu privrede, a tu praksu neretko koriste i kriminalne organizacije.
U Srbiji se školuju prve forenzičke računovođe. Forenzičko računovodstvo u fokusu ima otkrivanje i prevenciju, borbu protiv prevara pre nego što nastanu.
Profesor Dejan Malinić, koji vodi novi master program forenzičkog računovodstva na Ekonomskom fakultetu, kaže da je najveća potreba za novim stručnjacima u javnim institucijama – tužilaštvima, policiji, NBS, prenosi RTS.
Finansijske malverzacije, utaje, pranje novca nisu retka pojava u svetu privrede, a tu praksu neretko koriste i kriminalne organizacije. Međutim, Srbija nema dovoljno stručnjaka – računovođa, koji bi pratili tokove novca i otkrili finansijski i privredni kriminal.
Zato će od jeseni Ekonomski fakultet u Beogradu primiti prvu generaciju polaznika master programa forenzičkog računovodstva.
Master program akreditovan je za 50 polaznika godišnje. Očekuje se da jedan deo upisnika bude iz javnog sektora.
Reč je o profesionalcima koji već rade u institucijama i žele da unaprede svoja znanja, dok će ostatak moći da pohađa diplomirani studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Borba protiv prevara pre nego što nastanu
Profesor Dejan Malinić, koji vodi projekat, rekao je da su prevare koje se danas čine veoma kompleksne i da u njima učestvuju visoko pozicionirani menadžeri.
“Često su to timovi koji se kreiraju za takve stvari, koji poseduju različita, specijalizovana znanja. Ako mi želimo da budemo uspešni u tom našem poslu, onda je sasvim logično da imamo kvalitetnu edukaciju forenzičkih računovođa, jer onaj ko kontroliše mora uvek da zna više od onoga ko je kontrolisan”, napominje profesor.
Forenzičko računovodstvo, ističe, u fokusu ima detekciju prevara, odnosno otkrivanje i prevenciju, borbu protiv prevara pre nego što nastanu.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
U kojim institucijama postoji potreba za forenzičkim računovođama
Trenutno u Srbiji radi, pri Tužilaštvu za organizovani kriminal, dvoje forenzičkih računovođa.
“Projekat koji je u toku i koji je finansiran od strane ANL-a, usmeren je na javni sektor. Potrebe postoje sasvim sigurno u tužilaštvima, u višim tužilaštvima, tužilaštvima za organizovani kriminal, postoje uprave za kriminalističku policiju, postoje potrebe u regulatornim telima kao što je Narodna banka, kao što je Komisija za hartije od vrednosti, uprava za sprečavanje pranja novca, borbu protiv korupcije”, navodi Malinić.
Takve potrebe, dodaje, postoje i u korporativnom sektoru, ali u ovom trenutku najpotrebniji su u javnim institucijama.
Kakva je uloga novih stručnjaka?
Profesor Malinić objašnjava da su računovođe generalno zadužene za evidentiranje svih transakcija koje nastaju u bilo kojem poslovnom subjektu.
“Ako na to dodate forenzičko računovodstvena znanja, koja podrazumevaju nadogradnju tih osnovnih znanja, onda su to ljudi koji imaju najviše šansi da otkriju takve kriminalne aktivnosti”, ističe Malinić.
Nastava po najvišim standardima međunarodne akreditacije
Master program je napravljen, navodi profesor, po najvišim standardima međunarodne akreditacije, i može da se primeni u srpskim okolnostima.
“Za te potrebe mi ćemo imati stranu literaturu koju ćemo prevesti. U toku je prevod pet knjiga, što je više od 4.000 prevodilačkih strana. Imaćemo nastavu po najsavremenijim standardima koji postoje u svetu, koja se zasniva na studijama slučajeva, diskusijama, analizama. U toj nastavi učestvovaće oko 20 profesora i mislim da ćemo zaista moći da ponudimo jedan kvalitetan program s svim našim polaznicima”, navodi Malinić.
Studijski program nije dovoljan, postoje dva ključna rizika
Profesor, međutim, napominje da nije dovoljno da postoji samo kvalitetan studijski program, pošto ima još uslova koji treba da budu ispunjeni.
Postoje, prema njegovim rečima, barem dva ključna rizika.
“Prvi je institucionalne prirode. Ne postoji dovoljno dobra infrastruktura u ovom trenutku za zapošljavanje forenzičkih računovođa. Budući da ih nema predviđenih u sistematizacijama radnih mesta, potreba za njima postoji, ali ona definitivno još uvek nije eksplicitno vidljiva u institucijama”, navodi Malinić.
S druge strane, dodaje, postoji ozbiljan rizik da stručnjaci, kada posle master programa nađu posao u javnom sektoru i steknu iskustva, postanu atraktivni za korporativni sektor.
“Ako zbog boljih finansijskih uslova budu prešli iz javnog u korporativni sektor, opet ćemo imati problem u javnom sektoru. Na tom problemu treba više da se poradi”, zaključuje profesor.