Da je štednja i dalje važan deo finansijske strategije većine domaćinstava u Srbiji, pokazuju najnoviji podaci prema kojima je u prvih devet meseci ukupna njihova štednja povećana za milijardu evra. Iako su suočeni sa niskim primanjima, građani i dalje uspevaju da uštede novac, a tako je već nekoliko godina, koliko se beleži pozitivan trend rasta i dinarske i devizne štednje u Srbiji.
Kako za naš list kažu u Narodnoj banci Srbije, krajem septembra dinarska štednja je iznosila 174 milijarde dinara i beleži znatno dinamičniji rast od devizne štednje – u devet meseci ove godine povećana je za 36,1 milijardu dinara ili za 26,2 odsto, dok u prethodnih godinu dana raste tempom od gotovo 50 odsto. Devizna štednja iznosi 15,1 milijardu evra i od početka godine je povećana za 4,9 odsto.
Iz NBS kažu da broj dinarskih štednih partija iznosi 996.662, a najveći deo se odnosi na štedne uloge malih vrednosti do 10.000 dinara.
– Prosečan iznos dinarske štednje po partiji kontinuirano raste i od početka tekuće godine povećan je za 31 hiljadu dinara, tako da je krajem septembra iznosio 175 hiljada dinara. U slučaju devizne štednje najveći broj se odnosi na štedne uloge do 500 evra. Prosečan iznos devizne štednje je 3.167 evra, dok je krajem prošle godine iznosio 3.220 evra – navode iz NBS.
Objašnjavaju da je u poslednjih dvanaest godina štednja stanovništva u domaćoj valuti porasla gotovo deset puta. – Pozitivne promene su ostvarene i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa 1,8 milijardi dinara, koliko su iznosili u septembru 2012. godine, na 32,1 milijardu dinara u istom periodu ove godine. U posmatranom periodu rasla je i devizna štednja, iako nešto sporijom dinamikom od dinarske štednje – povećana je gotovo 90 odsto, sa 7,9 milijardi evra na 15,1 milijardu evra – kažu u Narodnoj banci Srbije.
Nikola Vuletić, predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije i predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke, rekao je da stotu godišnjicu Svetskog dana štednje Srbija dočekuje sa nekoliko značajnih rekorda.
– Štednja stanovništva kontinuirano raste godinama unazad, i već je dostigla 19 odsto bruto društvenog proizvoda. Primetan je rast štednje stanovništva u dinarima, koja trenutno čini 30 procenata ukupne štednje stanovništva, čemu je u najvećoj meri doprinela stabilnost deviznog kursa u prethodnom periodu. Uveren sam da će se ovi pozitivni trendovi nastaviti i u narednom periodu, pogotovo ako se ima u vidu da je u prvih devet meseci ove godine ukupna štednja stanovništva povećana za 117,3 milijarde dinara, ili za milijardu evra – rekao je Vuletić.
Dr Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže za „Politiku” da za njega nije iznenađenje to što raste štednja u Srbiji, kao ni to da se povećava broj ljudi koji sklanjaju novac sa strane.
– Imali smo atraktivno povećanje kamata i dalje se mogu dobiti relativno dobre kamate, posebno za štednju u evrima. Sve je veće poverenje u bankarski sistem države, iako imamo inflaciju kao veliku traumu stanovništva. Podaci pokazuju da je isplativija štednja u dinarima, jer je kurs stabilan – kaže naš sagovornik i dodaje da je štednja dobra za štediše, ali i za banke koje taj novac posle plasiraju u kredite.
Na pitanje da li građani i dalje čuvaju novac u slamaricama, profesor Musabegović kaže da čuvaju i da je upravo deo tih sredstava završio u bankama, ali da i dalje ima onih koji ušteđevinu čuvaju kod kuće.
– To je slučaj sa malim štedišama, dok veći igrači novac drže u bankama i to je sigurno budući da imamo garancije države do 50.000 evra – kaže prof. Musabegović.
Najnovije istraživanje Erste grupe o štednim navikama građana je pokazalo da su srpske štediše ove godine u proseku sa strane ostavljale po 6.579 dinara, što je za 498 dinara više nego u 2023. godini, a više od polovine je taj novac odvojilo za teška vremena i hitne slučajeve. Ostali najčešći motivi za štednju su finansijska rezerva za porodicu (44 odsto) i odmor (34 procenta). Kao i godinu dana ranije, gotovo trećina građana novac koji želi da uštedi ostavlja na tekućem računu preko kojeg prima platu. Prema ovom istraživanju, zabrinjavajući su podaci o finansijskoj percepciji građana. Tako, gotovo polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednje dve-tri godine, dok samo pet procenata veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu. Interesantan je podatak da raste broj onih koji više vole čuvanje novca u gotovini, kod kuće ili u sefu, što je zabeleženo kod 39 odsto ispitanika. Čak trećina građana izjavila je da ne štedi uopšte.