Na sastanku održanom u okviru četvrtog razmatranja rezultata stendbaj aranžmana sa Srbijom, Đedović Handanović je istakla da je Srbija dobro pripremljena za predstojeću grejnu sezonu, navodeći da su rezerve u akumulacijama dva puta veće nego 2022. godine, dok su zalihe uglja takođe dvostruko veće u odnosu na istu godinu.
„Sigurnost u snabdevanju gasom unapređena je zahvaljujući završetku gasne interkonekcije Srbija-Bugarska. Ugovorom između Srbijagasa i azerbejdžanskog Sokara obezbedili smo do milion kubika gasa dnevno tokom ove zime. Imamo mogućnost nabavke određenih količina iz LNG terminala u Aleksandropolisu, a dodatnu sigurnost daju rezerve gasa u Srbiji i Mađarskoj, koje ukupno iznose oko 560 miliona metara kubnih gasa. Započet je projekat proširenja gasnog skladišta u Banatskom Dvoru, za koje je izdata građevinska dozvola, a koji će obezbediti dodatnih oko 800 miliona kubnih metara gasa. Takođe, do kraja godine očekujemo da budu završeni i novi kapaciteti za skladištenje nafte u Smederevu“, rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je naglasila da je tokom leta Vlada usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa vizijom 2050. godine i da očekuje da uskoro bude usvojena i nova Strategija razvoja energetike, koja utvrđuje ciljeve i projekcije razvoja energetskog sektora Srbije do 2040. godine. „Nastavljamo da radimo na unapređenju zakonodavnog okvira i kroz izmene Zakona o energetici koje smo pripremili, radićemo na unapređivanju energetske sigurnosti, posebno u kontekstu prelaska na čiste izvore energije“, dodala je ona.
Đedović Handanović upoznala je misiju MMF sa planom investicija koji je Vlada i usvojila, a koji u delu proizvodnih kapaciteta uključuje završetak TE Kostolac B3, izgradnju jednog gigavata solarnih elektrana koje će biti u vlasnštvu EPS-a, izgradnju novih reverzibilnih hidroelektrana i revitalizaciju blokova u hidroelektranama i termoelektranama. „U novembru planiramo da raspišemo drugi krug aukcija za tržišne premije za solarne i vetroelektrane, a prema dosadašnjoj dinamici i interesovanju investicija, očekujemo da trogodišnji cilj od 1.300 megavata novih kapaciteta iz OIE bude prevaziđen“, rekla je ona.
Prema rečima ministarke, Srbija će nastaviti da gradi interkonekcije na elektroenergetskoj i gasovodnoj mreži kojima će se bolje povezati sa susedima, što je važno za otpornost energetskog sistema na potencijalne krizne situacije. „U elektroenergetici, prioritet su završetak Transbalkanskog koridora kojim ćemo se povezati sa Crnom Gorom i BiH i otpočinjanje gradnje interkonekcija sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. U snabdevanju gasom, prioritet je gradnja interkonekcija ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji“, navela je Đedović Handanović. Ona je dodala da je u modernizaciju distributivne mrežu u prethodnih 12 meseci uloženo oko 170 miliona evra, a da je obezbeđeno dodatnih 260 miliona evra za automatizaciju, digitalizaciju i nastavak uvođenja pametnih brojila, što će doprineti većoj pouzdanosti snabdevanja i smanjenju gubitaka na mreži.
Govoreći o reformama u energetskim kompanijama, istakla je da su one najdalje odmakle u Elektroprivredi Srbije, gde je u junu počelo sprovođenje usvojenog plana transformacije. „Usvajanjem nove metodologije za komercijalne kupce električne energije i gasa, obezbeđena je bolja raspodela rizika između energetskih kompanija i privrede, što je važno za finansijsku stabilnost EPS-a i Srbijagasa. Kontinuirano pratimo performanse energetskih kompanija, kao sa fiskalnog stanovišta, tako i sa stanovišta dugoročne održivosti energetskog sistema“, navela je Đedović Handanvić.
Donal Mekgetigen, koji predvodi misiju MMF-a koja boravi u Beogradu u okviru poslednjeg razmatranja rezultata aktuelnog stendbaj aranžmana sa Srbijom, pohvalio je način izveštavanja o sprovođenju dogovorenih mera, kao i ukupne rezultate u energetskom sektoru koje je Ministarsto predstavilo na sastanku.