“Nama to treba, ali i dovoljno iskustva… da to znanje pretočimo kod nas u konkretne inicijative i projekte”, rekla je Dubravka Đedović Handanović.
Ministarka je istakla da Srbija želi da ide putem energetske tranzicije, ali ne nauštrb sigurnosti energetskog sistema.
Navela je da energetska tranzicija podrazumeva velika ulaganja, pre svega u proizvodne kapacitete i nove zelene megavate, ali i da treba da jačamo našu prenosnu i distributivnu mrežu, što smo i započeli.
“Sa novim ulaganjima i nastavkom investicija u distributivnu i prenosnu mrežu, a pre svega da bismo imali dodatnih proizvodnih kapaciteta, tu, apsolutno, partneri iz SAD mogu da budu veoma korisni”, rekla je Đedovićeva.
Prema njenim rečima, sa partnerima iz SAD se već radi na nekoliko projekata i ta saradnja će nastaviti da se razvija, kako bi se došlo do konkretnih rezultata, bilo da je reč o sektoru OIE, novim solarnim elektranama ili novim vetroelektranama.
“Sve je to ono što je potencijal ispred nas”, naglasila je ministarka rudarstva i energetike Srbije.
I pomoćnik državnog sekretara SAD za energetiku Džefri Pajat izjavio je ranije da je Sporazum SAD i Srbije o strateškoj saradnji u oblasti energetike “ekstremno važan korak u produbljivanju saradnje dveju vlada, ali i podsticanju saradnje privatnih sektora dveju zemalja”.
On je objasnio da je reč o krovnom sporazumu koji je, kako kaže, “prazno platno na koje se može slikati po želji”.
Sporazum o energetici je prvi sporazum o strateškoj saradnji između Srbije i Amerike.
Ovaj dokument su u sredu potpisali ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i podsekretar SAD za energetiku, ekonomski razvoj i životnu sredinu Hoze Fernandez, u Vašingtonu.
Đurić: Srbija želi strateški dijalog i partnerstvo sa SAD
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da Srbija želi strateški dijalog i strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Osvrćući se na period koji je proveo na poziciji ambasadora Srbije u SAD, Đurić je na jednom od panela na “Pupin forumu”, koji je održan u organizaciji Pupin inicijative u Vašingtonu, istakao da je najveći izazov na početku bio nedostatak zainteresovanosti američke administracije za situaciju na Balkanu zbog drugih problema širom sveta.
“Nije lako privući pažnju visokopozicioniranih donosilaca političkih odluka na balkanska pitanja. Međutim, politička pažnja na visokom nivou je neophodna kako bi se rešili neki od nasleđenih problema na Balkanu. Toliko toga dobrog se dešava, imamo veliki ekonomski rast, i Balkan može biti dobra vest u Evropi, ali da bi to bilo moguće neophodna je politička pažnja”, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, drugi problem je navesti donosioce političkih odluka da na Srbiju i region gledaju iz drugačijeg ugla, jer je većina ljudi poslednji put čula za Balkan tokom devedesetih, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
“I Srbija treba da izgradi kapacitete za interakciju sa SAD, jer, iako smo brojem mali narod, imamo mentalitet velikog naroda i velike ambicije, ali one moraju biti propraćene odgovarajućim kapacitetima”, dodao je Đurić.
On je istakao i važnost brojne srpske dijaspore u SAD, koja može da bude značajan faktor u izgradnji boljih srpsko-američkih odnosa.
Upitan o ciljevima koje je sebi postavio dolazeći na čelo Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Đurić je objasnio da je cilj širenje partnerstva i prijateljstva širom sveta.
“Moramo da budemo vrlo efikasni u slanju naših poruka i stvaranju novih prijateljstava, što će zahtevati i izgradnju kapaciteta za to… Pokušaćemo da Srbiju učinimo prisutnijom u međunarodnoj zajednici da bismo stvarali i negovali prijateljstva, podstakli ekonomski rast i povezanost sa svetom, i svaki trenutak svog vremena posvetiću tim ciljevima”, kazao je Đurić.
Na skupu su se obratili i američki kongresmen iz Kalifornije Erik Svolvel, koji je istakao važnost produbljivanja obostrano korisne srpsko-američke saradnje na više planova.
Prema njegovim rečima, prvi cilj bi trebalo da bude jačanje vojnih veza sa Srbijom, jer veoma je važno očuvati stabilnost na Balkanu kroz taj vid partnerstva; drugi cilj je pomoć Srbiji u eksploataciji strateških sirovina na način koji zadovoljava najviše ekološke standarde; a treći važan cilj bi trebalo da bude proširenje inicijative “Otvoreni Balkan” i bolje razumevanje važnosti te inicijative u SAD, prenosi MSP.
Na skupu je govorio i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za zapadni Balkan Aleksandar Kasanof, koji prepoznaje velike šanse za ubrzani razvoj regiona, i Srbiju vidi kao ključnu komponentu u tom procesu.
“Ovo je istorijski trenutak, jer nam daje šansu da konačno okrenemo novu stranicu, i napravimo otklon od devedesetih godina prošlog veka i nasleđa tog vremena”, ocenio je Kasanof.
Forum u Vašingtonu okupio je poslovne ljude, predstavnike akademske zajednice i srpske dijaspore, ali i američke političare koji pokazuju pojačan interes za Srbiju i dešavanja na Balkanu.