У петак се навршава годину дана од масовног убиства у Основној школи “Владислав Рибникар” на Врачару, када је малолетни ученик те школе убио деветоро својих вршњака и радника обезбеђења. Наредног дана, тада 21-годишњи Урош Б., у селима Дубона и Мало Орашје, из ватреног оружја усмртио је девет особа.
Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је за РТС да ће сваки трећи мај бити дан огромне туге, сећања на жртве.
“Питање ‘зашто’ никада неће добити потпуни одговор, посебно га неће добити они који су највише погођени у овој трауматичној ситуацији, а то су родитељи и породице деце пред којом је требало да буде читав живот“, рекла је министарка Славица Ђукић Дејановић.
Како ће изгледати програм обележавања годишњице масовног убиства
“Буђење” је симболичан назив за програм којим ће се сутра обележити годишњица масовног убиства у Основној школи “Владислав Рибникар”.
“Сам почетак обележавања или буђења сутрашњег дана биће везан за могућност да се они који су у таквој потреби нађу на месту где се злочин и догодио. И то у једној просторно-ликовној конструкцији где ће достојанствено моћи да изразе свој бол, своје сећање, своју патњу на начин како они то мисле“, рекла је министарка просвете.
Указала је да ће најпре то моћи да учине само родитељи и најближи чланови породице, а после и грађани који буду имали ту потребу.
После тога је планирано да од 9 до 19 сати у Ташмајданском парку, око споменика Десанке Максимовић, буде тзв. Манифестација форум.
“Један проактиван однос комуникације чланова Радне групе и свих оних који имају потребу да пошаљу било какву поруку како би могао да изгледа тај комеморативни догађај свих наредних дана и година 3. маја, на који начин би могао да изгледа сам центар, на који начин заправо размишљамо о томе ‘зашто’ и на који начин размишљамо о томе на који начин неговати достојанствено сећање на жртве“, истакла је Ђукић Дејановићева.
У 20 часова на Ташмајдану, ако временске прилике дозволе, а ако не, то ће онда бити у СКЦ-у, послаће се сценско-музичка порука.
У време када су се злочини догодили у ОШ “Владислав Рибникар” и у околини Младеновца сви екрани биће тамни читав минут. РТС ће преносити велики део манифестација.
Главну реч у изградњи меморијалног центра треба да имају родитељи убијене деце
Води се дијалог о изградњи меморијалног центра. Оно што је до сада могло да се чује јесте да нема јасне идеје како би требало да изгледа.
“Води се рачуна о садржају порука које треба да пошаље сам тај центар. Води се рачуна о томе да се што већи број добронамерних размишљања о томе како неговати сећање на невине жртве, невино страдале, уопште означи и на који начин, не само послати поруку у грађевинском, архитектонском смислу, што је једно време била тема за расправу у јавности, него које су практично идејне поруке“, истакла је министарка.
Навела је и да ће сутра на Ташмајдану бити једно сандуче где ће они који не буду желели да директно комуницирају – моћи у писаној форми да оставе своју поруку.
Стручњаци из Норвешке су десет година после масовног убиства које је починио Андерс Брејвик тражили решење за меморијал. Они истичу да пре свега треба да се чује став породица жртава.
“Ја сам става да породице жртава доминантно треба да пре свега саме дају свој став, да можда чују размишљања и стручних лица и свих добронамерних грађана, пријатеља, свих оних који су погођени, а то смо сви ми, али да у дефинитивним тим порукама, идејним порукама њихов утицај треба да буде доминантан, а наравно да ће стручњаци осмислити како најквалитетније реализовати њихову идеју“, рекла је Ђукић Дејановићева.
Повећана видљивост теме насиља
Министарка Ђукић Дејановић истиче и да је масовно убиство у Рибникару довело у центар пажње и видљивост теме насиља, око нас и у нама.
“Свако од нас мора себе питати – шта је то што могу да урадим да препознам, да интуитивно осетим да се може догодити насилна радња, да је неко око мене насилан“, рекла је министарка.
Сматра да су институције система и школе подигле видљивост теме насиља и код родитеља, наставника, деце.
“Сарадња школа са разним министрима, од оних за социјална питања, па преко Министарства унутрашњих послова, здравља, са стручњацима, психолозима, педагозима, већи број психолога и педагога у школама, дали су извесни резултат у смислу сагледавања проблема и последица које могу бити толико дубоке и велике да читаво друштво мора предузимати све више и више корака да се минимизирају“, навела је Ђукић Дејановићева.
Указала је да су се много трудили, али да никада није довољно.
“Све док буде насиља, а биће га иако имамо нулту толеранцију на насиље, ми имамо тај задатак као један континуирани задатак“, рекла је минстарка.
Млади се лакше одлучују да потраже помоћ
Као прва помоћ отворене су телефонске линије, а од пре неколико дана ради и Центар за младе у Београду.
На питање одлучују ли се млади да потраже помоћ данас лакше него пре годину дана, Ђукић Дејановићева одговара да они имају много мање предрасуда када је у питању ментално здравље, него њихови родитељи.
“Млади умеју да завире у своју душу и у душу свог другара, посебно ако их на то подсећамо, али на један начин који није наредбодаван, него кроз дијалог“, навела је Ђукић Дејановићева.
Навела је и да стручњаци морају едуковати оне који раде са младима, како би им помогли да сагледају свој немир који им говори да треба да потраже помоћ стручњака.
У свакој школи има психолог или педагог
Министарка просвете је рекла да данас све школе имају или психолога или педагога.
“Важно је да имају оба, али је још важније у овој фази да психолози и педагози едукују наставнике и остале сараднике како да препознају, пруже помоћ и на време посумњају да дете школског узраста има неки психолошки проблем који се може завршити неким видом агресије“, рекла је Славица Ђукић Дејановић.
Додала је и да је ова школска година била школска година дијалога наставника и ученика неупоредиво више него раније.
“Програми и сугестије које смо слали школама, које су стручњаци слали школама, добро су прихваћени, у смислу да различите теме, неговање дијалога, поштовање различитости, емпатија као једно од врхунских предуслова за добар контакт међу децом, дакле међусобно разумевање, да је нашло неупоредиво више простора у психолошким комуникацијама и да деца на неки начин ментално сазревају уз све ове информације”, закључила је Ђукић Дејановићева.