Епилог три заседања, односно три покушаја заседања Скупштине града Београда јесте да ће се у главном граду поново ићи на изборе. Да ли већ крајем априла или нешто касније – тачан датум се још не зна. Не зна се још тачно ко ће ни на који начин учествовати на тим изборима. Шта на новим изборима планирају листе којима је мање од један одсто недостајало у децембру?
Председница Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски каже да су предстојећи избори у Београду сасвим сигурно много више од локалних избора.
“Видимо да и сама реторика и све теме које се отварају и политичке поруке које се шаљу са различитих адреса дају наговештај да ће Београд бити поприште на коме ће се одмеравати снаге између државотворних групација и оних који врше саботажу институција Републике Србије. На претходним изборима ми смо већ имали наговештај референдумске атмосфере, а нема дилеме да ће предстојећи београдски избори бити референдум на коме ће грађани одлучивати и где ће се до краја искристалисати подела на два политичко-медијска блока”, додала је Ђурђевић Стаменковски.
Поручује да је у таквој атмосфери неодговорно расипати патриотске гласове.
“Веома је значајно да све патриотске снаге које наступају на тим изборима остваре парламентарни статус, добију прилику да утичу на политичке процесе, јер нема дилеме да се предстојећи београдски избори одвијају у врло специфичном геополитичком контексту. И овде ће се потврдити да ли ће Србија водити суверенистичку политику или ће неке друге снаге, које заговарају страни интервенционизам, искористити Београд као полигон за даљи притисак на институције”, објашњава Ђурђевић Стаменковски.
Када је реч о датуму избора, Ђурђевић Стаменковски сматра да је важно да избори буду одржани што пре и да се што пре успостави стабилна политичка власт у престоници.
Гајић: Покушаћемо да направимо трећи пут
Председник Народне странке Владимир Гајић наводи да ће пред нове изборе та странка покушати да оствари и реализује оно што нису успели уочи претходних избора у децембру – сарадњу међу странкама тзв. деснице или десног центра.
“То, нажалост, тада није успело и ми сматрамо да је таква сарадња странака које су патриотске пре свега неопходна. Да покушамо да направимо пут који сам назвао трећи пут. Да не будемо између два пола, главног сукоба, као између чекића и наковња, већ да имамо једну политичку опцију која подједнако подразумева да је у политичком смислу за Србију важна и национална политика и да Србија буде демократско друштво”, истиче Гајић.
Говорећи о томе где је тај трећи пут, Гајић каже да партији на власти одговара референдумска атмосфера.
“То је у политичком и пропагандном смислу наметнуто и ту сада и најбројнија опозиција, прoзападна, одговара упадајући у ту замку да се ствари одвијају на политичкој сцени у дуополу између те две стране и не дозвољавају ником трећем да направи понуду која је нешто другачија него што су и једна и друга та политичка страна”, сматра Гајић.
Наглашава да патриотизам треба да буде неспорна политичка чињеница, као што је у свим традиционалним демократијама.
“Тамо се то питање не поставља као политичка тема, подразумева се у Француској да ли сте левица, десница или центар – све су странке патриотске и о томе се не расправља. Kод нас, наравно, пошто су српски народ и српска држава под перманентним нападом, пре свега са Запада, то је постала том архитектуром и пропагандом главна политичка тема у Србији. Ја мислим да ту губе грађани”, каже Гајић.
Објашњава да им је пред изборе у децембру недостајало мудрости, али да је сада прилика да то поправе.
“Ми немамо толико велики коалициони капацитет. Један изванредан српски интелектуалац који живи у Лондону рекао је једну добру ствар за српску опозицију. Kаже, српска опозиција има неограничен коалициони капацитет, може свако са сваким, зато што иза тога не стоје никаква уверења. Народна странка има озбиљна уверења, озбиљан програм и сада покушавамо да поправимо оно што нисмо успели у децембру прошле године, а на нижем, локалном нивоу је далеко лакше. Људи се тамо познају између себе и далеко лакше стварају савезе и биће их по целој Србији”, наводи Гајић.
Ђурђевић Стаменковски о Покрету за народ и државу: Политичке разлике оставити по страни
Када је реч о могућем прикључењу Покрету за народ и државу, Ђурђевић Стаменковски каже да су Заветници увек били државотворна снага.
“Драго ми је што се по тој линији сабирају снаге. Дакле, ово није више идеолошка подела, ово није подела на прву и другу Србију, ово није подела на патриоте и грађанисте. Ми сада, у овом часу имамо поделу на државотворне снаге и на екстремистичке групе, а Заветници ће сасвим сигурно бити део ове прве групације. И ми смо у разговорима око сарадње у оквиру Покрета за народ и државу, коју препознајемо не као партијску платформу, не као ново партијско рухо, већ као натпартијски формат за очување најважнијих интереса”, истиче Ђурђевић Стаменковски.
Наглашава и да је одговорност оставити мале или мало веће политичке разлике по страни и пронаћи национални консензус.
“Пронаћи оно што је јединствени став и око тога градити противтежу насртајима изнутра и насртајима споља”, додаје Ђурђевић Стаменковски.
“Мени није важно да се на српској политичкој сцени докажем да сам прави опозиционар, него да сам права Српкиња. Дакле, да сам неко ко брине о овој земљи”, поручује лидерка Заветника.
Ђурђевић Стаменковски истиче да са пробриселском опозицијом Заветници немају ниједну тачку спајања, али и да са актуалном влашћу имају одређене политичке разлике, као и да их не негирају.
“Ми кажемо да оне постоје. Илузорно и неискрено би било да кажемо не, ми смо наше разлике избрисали. Нисмо их избрисали, али их остављамо по страни, свесни да је Србија у опасности”, наводи Ђурђевић Стаменковски.
Када је реч о томе шта Заветнике спаја са СНС-ом, на првом месту издваја суверенитет и територијални интегритет.
“Нема чланства за лажну државу Kосово у међународним организацијама. Дакле, нема примене француско-немачког плана по свим његовим тачкама. То је тачка окупљања. Друга тачка окупљања је заустављање одлива становништва, борба за демографију, дакле, борба за рађање у Србији”, истиче Ђурђевић Стаменковски.
Као трећу тачку истиче сарадњу српског фактора на Балкану, како са Републиком Српском, тако са Србима у Северној Македонији и Црној Гори.
“Како бисмо на тај начин, нашим културним, економским повезивањем, па и политичком сарадњом, пружили одговор на велику албанску офанзиву, јер нема дилеме да то што ми сада можемо да окренемо главу и да се правимо да то не постоји, то је процес који је врло озбиљан, у пуној кондицији, са великом подршком из иностранства и захтева просто да ми као друштво и као народ пружимо одговор”, наглашава Ђурђевић Стаменковски.
Гајић: Народна странка опозициона, али не пристајемо на утицаје на српску политику из међународне сфере
Владимир Гајић напомиње да, вероватно, као главна тема у изборној кампањи неће бити комунална питања нити начин како би требало да се управља Београдом, него ће бити државне, националне теме.
“И то је нешто што опозиција неће моћи да избегне и чему ће морати да се прилагоди. Велико питање се поставља у јавности од када су се завршили ови избори у децембру – опозиција, пре свега прозападна, оптужила је владајућу странку за изборне нерегуларности у Београду. Испада да их у Србији није било, а да су та питања проблем у Београду”, додаје Гајић.
Указује на то да није сигуран ни да ће препоруке о унапређењу исправности изборног процеса бити примењене.
“Али, рецимо, то су нека питања која могу лако законски да се реше. Питање унутрашњих миграција – то мора законом да се реши, зато што закони су сад оваки какви јесу, а када би се мало изменили, ја мислим да би владајућа већина могла то да прихвати, пошто она ионако тврди да су избори били регуларни. А то је да, рецимо, грађанин који промени пребивалиште па се из Ниша пресели у Београд, по закону не би могао у првом народном изборном циклусу на локалним изборима да гласа у Београду”, наводи Гајић.
Сматра да би то био један начин који би могао да буде прихватљив и који би отклонио сумњу да ли су избори у Београду регуларни.
Када је реч о датуму избора, наводи да опозицији увек одговара касније, али да режим диктира услове.
“Наравно, морамо да се суочимо с тиме да владајућа странка неће да повлачи потезе које иду у интерес њиховим политичким противницима, значи, мораћемо да се прилагодимо томе”, рекао је Гајић.
На питање – да морају да бирају између две највеће опције, коме би се придружили, Гајић каже да бирају да дођу у позицију у којем би били фактор без којег не може да се донесе одлука.
“Ово су нови избори, тако да је све као да су потпуно нови, ови претходни нису успели због тога што нико није успео да формира већину и да формира београдску власт. Тако да ће то бити прилика можда да се ствари промене, могуће да се догоди да резултати буду веома слични. Оно што нашу опозицију удаљава једне од других је што у последње време неки лидери у прозападној опозицији себи дају за право да дају једну врсту аусвајса – да ли си опозиција или ниси”, наводи Гајић.
Указује да Народна странка јесте опозициона, али да не би пристала да буде фактор који утиче на српску политику из међународне сфере.
“То је оно што Народна странка не подноси”, закључује Гајић.