Predsednik Uprave “Agro Invest Grupe” Ivan Pandurević kaže da velike agro kompanije mogu finansirati inovacije, a to se dalje odražava na kvalitet i obim proizvodnje.
“Mi smo napravili istraživanje. Konkretno, kod nas se obrađuje milion hektara. Velika preduzeća, njih 28, koja proizvode na više od 1.000 hektara, ukupno obrađuju 92.000 hektara što je samo 7% površina u Hrvatskoj. Oni na toj površini proizvedu gotovo polovinu poljoprivrednih proizvoda u Hrvatskoj”, izjavio je Pandurević.
Agroekonomski analitičar iz Srbije Žarko Galetin konstatuje da je nedostatak novca limitirajući faktor zašto naši poljoprivrednici ne ulažu više novca u neke od sistema “pametne” poljoprivrede.
“Kada imate poljoprivrednika koji u poslednjih šest godina, tri ima problem sa sušom, kada tri godine teško zatvara svoju elementarnu proizvodnu kalkulaciju, prva stvar gde se reflektuje taj problem je u lošoj primeni agrotehnike, ali veći problem je investicioni kapacitet koji je bitno umanjen. Na taj problem se naslanja sledeći, a to je da je prosečna starost našeg poljoprivrednika 60 godina. Dobro je da imamo potencijala i dobrih primera. Evo, na primer, Institut “Biosens” u Novom Sadu”, istakao je Galetin.
Specijalista za “pametnu” poljoprivredu Pavao Matić kaže da poljoprivrednici najlakše prihvataju sisteme “pametne” poljoprivrede koji im olakšavaju rad.
“Poljoprivrednicima je najlakše kada traktor ima automatsko navođenje. Dakle, traktor sam vozi kroz polje, a poljoprivrednik će se koncentrisati na priključnu mehanizaciju. On će se na tom poslu značajno manje umoriti. Od savremenih tehnologija poljoprivrednici najteže prihvataju upotrebu dronova, ali i tu se situacija popravlja, kazao je Matić.
Na konkretnom primeru Miroslav Varga iz agencije “Escape Digital” pojašnjava kako se veštačka inteligencija može primeniti u poljoprivredi.
“Danas postoje plastenici i staklenici u fazi testiranja gde mikrodronovi zamenjuju bumbare. A njima upravlja veštačka inteligencija. To je neminovnost, pošto je u prirodi sve manje polinatora, pčela i bumbara”, kaže Varga .
Manadžer, konsultant i poljoprivrednik Ivan Malić konstatovao je da su studije poljoprivrede za mlade – neatraktivne. A napretka poljoprivrede bez mladih obučenih stručnjaka – nema.
“Moja ćerka je završila četvrti razred zagrebačke gimnazije. Pitao sam je: “Šta će studirati tvoji prijatelji?”. Odgovorila je: “IT, medicinu, elektrotehniku i mašinstvo”. Pitam: “A poljoprivredu?”. Odgovara: “Niko”. Naš zadatak je kako da to predivno zanimanje proizvodnje hrane približimo novim generacijama”.
Ova priča iz Hrvatske korespondira sa situacijom u Srbiji gde se iz godine u godinu na poljoprivredne fakultete upisuje sve manje studenata.
Jedan od osnivača informacionog sistema “Agroklub” Vedran Stapić, koji je organizator velike poljoprivredne konferencije “Agrorocks”, takođe brine za budućnost proizvodnje hrane.
“Danas govorimo o aktuelnostima u poljoprivrednoj proizvodnji, ali možda i važnije, naglasak je kako ćemo u bliskoj ili daljoj budućnosti proizvoditi hranu”, zaključuje on.
Inače, svedoci smo izuzetno dinamičnih vremena kada tehnologija sve više menja način proizvodnje hrane. Svakodnevni alat u rukama poljoprivrednika postaje precizna poljoprivreda, senzori, dronovi i veštačka inteligencija. Sve to omogućava proizvodnju više hrane sa manje inputa.
To nije samo pitanje produktivnosti već i održivosti, kao i odgovornog korišćenja prirodnih resursa. Činjenica je da se sve više hrane proizvodi i u urbanim sredinama razvijenih zemalja, što su omogućile vertikalne farme, hidroponski sistemi i “pametni” staklenici.