Jedni od najvećih proizvođača povrća u Svilajncu su Stevanovići iz sela Sedlare. Stevan pripada četvrtoj generaciji ove porodice, završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu i vratio se da osavremeni samu proizvodnju paprike, paradajza krastavca, kupusa i karfiola kako na otvorenom tako i na zatvorenom, pod plastenicima.
“Kada sam bio mlađi više sam voleo fudbal da igram pa sam i planirao da postanem fudbaler, međutim posle toga sam upisao fakultet, a pošto sam kući imao razvijenu proizvodnju nakon završenih studija sam se vratio svom gazdinstvu da pomognem u daljoj proizvodnji. Sada su plastenici viši i produženi zbog boljeg provetravanja, pre su bili tuneli koji su bili manji, sada se više ulaže novca u proizvodnju i u plastenike, uradili smo i podno grejanje. Za pripremu rasada temperatura treba da ide od 16, 17 stepeni a sve što je toplije tim je bolje, samo nikako da bude baš mnogo hladno jer biljke vole uglavnom toplotu. Pored navodnjavanja potrebno je naravno i đubrenje da bi se biljka još više pospešila, dobila na snazi, na rastu kako bi se i korenov sistem formirao što doprinosi krupnim, kvalitetnim plodovima”, saopštio je Stevan Stevanović, povrtar, selo Sedlare, opština Svilajnac.
U plastenicima se trenutno obavlja pikiranje, a nakon toga kreće rasađivanje. Proizvodnja porodice Stevanović iznosi oko 70 hiljada sadnica rasada, pod plastenicima imaju 40 ari dok se na otvorenom proizvodnja obavlja na skoro dva hektara.
“Cene trenutno ni mi sami ne znamo i ne znamo kakva će biti prodaja rasada. Nadamo se da će cene za nijansu biti bolje u odnosu na prošlu godinu jer je sve poskupelo, supstrat, đubrivo i sama prihrana. Kada sam ja bio mlađi bilo je naravno više povrtara, međutim dosta njih je odustalo jer je ovo i težak posao i da kažem prljav. Imamo i problem sa manjkom radne snage ali svuda se taj problem javlja. Dosta mladih kao ja odlazi u inostranstvo ili radi u nekim firmama. Inače mnogo je teško pokrenuti sam ovaj posao jer je sve poskupelo, najloni, šipke koje su potrebne da se izgradi jedan plastenik a zatim je tu i tržište koje je potrebno proizvođač da razvije, da stigne do kupaca tako da je svaki početak uvek najteži”, dodao je Stevanović.
Stevanovići povrće plasiraju na domaćem tržištu u Svilajncu i njegovoj okolini, a dosta su im značile kako subvencije resornog ministarstva tako i lokalne gde je povraćaj sredstava iznosio 70 odsto za kupljenu mašinu ili plastenik.