Uticaj globalnih makroekonomskih dešavanja, prouzrokovan energetskom krizom i geopolitičkim dešavanjima, prelio se i na tržišta osiguranja, piše u autorskom tekstu za “Blic Biznis”, ovlašćeni aktuar, član Međunarodnog udruženja aktuara i član Udruženja aktuara Evrope, drIgor Zorić.
0:00/ 0:00
Foto: Ustupljene fotografije
Usporavanje očekivanog ekonomskog rasta, nakon inicijalnih pandemijskih ekonomskih efekata (poreskih stimulansa ekonomiji, poremećaja globalnih lanaca snabdevanja), usled rastućih cena energenata i potrošačkih cena (geopolitička dešavanja), vodi ka recesiji velikog broja ključnih svetskih ekonomija, što će zahtevati razvoj novih poslovnih modela osiguravača sa ciljem prilagođavanja novonastalom poslovnom okruženju.
Kao što je tokom pandemije veliki pritisak bio na životnim osiguranjima i osiguranjima lica, zbog rasta smrtnosti i post-pandemijskih rizika, novi inflatorni pritisci će dovesti do povećanja rizika i rasta potencijalnih šteta po osnovu osiguranja imovine i motornih vozila (rezervni delovi, materijal, cene usluga popravki i sl.).
Da li je sada pravo vreme da minimizirate svakodnevne rizike kojima su vaš život, zdravlje, imovina i finansijsku stabilnost izloženi? Već u prvom kvartalu 2022. godine u EU ukupna premija imovinskih osiguranja i odgovornosti (uključujući dobrovoljno zdravstveno osiguranje i nezgodu) povećana je za 6% u odnosu na isti period 2021. godine, a štete 15%, dok je u prvoj polovini 2022. godine u Republici Srbiji ista premija porasle oko 14%, a štete oko 26%, sa projekcijama da će se rast šteta nastaviti i u 2023. godini.
Rast rizika, zahteva rast cena u cilju obezbeđenja kvaliteta usluga ili će isti biti moguće delimično kompenzovati iz investicionih prihoda usled rasta kamatnih stopa. Iako inflatorni pritisci utiču na smanjenje kupovne moći stanovništva, zaštita od rizika putem zaključenja ugovora o osiguranju na srednji i duži rok uvek je isplativa investicija.
Primera radi, ukupna premija po stanovniku (engl. „insurance density“) u 2021. godini u Republici Srbiji iznosila je 177 USD, a u zemljama okruženja koje su članice EU je znatno viša pa tako u Bugarskoj iznosi 280 USD, Mađarskoj 445 USD, Hrvatskoj 473 USD, a Sloveniji 1.047 USD. Doprinos sektora osiguranja u BDP (engl. „penetration ratio“) u 2021. godini u Republici Srbiji je 1,9%, dok je u navedenim zemljama viši, pa je tako u Bugarskoj i Mađarskoj iznosio 2,4%, Hrvatskoj 2,7%, a Sloveniji 5,0%, s tim što će godina 2022. i 2023. dovesti do rasta ovog pokazatelja usled veće stope očekivanog rasta premije osiguranja u odnosu na projektovanu stopu rasta BDP.
Potencijal postoji, nije sve u ceni osiguranja već u kvalitetu pokrića i pružene usluge, koji treba da umanji potencijalni stres, obezbedi životnu/finansijsku sigurnost svakog pojedinca (usled manifestacije osiguranog slučaja) i dugoročnu stabilnost ekonomskog i socijalnog sistema u celini.
Autor: Ovlašćeni aktuar, član Međunarodnog udruženja aktuara i član Udruženja aktuara Evrope, dr. Igor Zorić.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.