Doživeli su veliki finansijski krah, pa onda postali jedna od najbogatijih država! Ali imaju jedan problem
Irska se već tri godine suočava s istim problemom – kako pametno iskoristiti neplanirano višak novca u državnom budžetu. Iako bi im mnoge zemlje pozavidele na tome, irski zvaničnici kažu kako odluka o tome šta učiniti s viškom od 8,6 milijardi evra nije nimalo lak zadatak.
Blic
Foto: ADAM VAUGHAN / shutterstock
– Problem je u tome što se Irska bori da pronađe načine da taj novac pretvori u stvari koje su ljudima potrebne – prokomentarisao je Gerard Brady, glavni ekonomista u Ibecu, najvećem poslovnom lobiju u toj zemlji.
Blic preporučuje
Više od decenije nakon sloma zbog kojeg su EU i MMF morali uskočiti sa 67,5 milijardi evra zajmova i nametnuti kontroverzni program štednje, ova ostrvska zemlja i dalje je oprezna pa nastavlja da štedi za penzije i klimatske i infrastrukturne izazove. Bez obzira na to što su okolnosti danas znatno pozitivnije – ekonomija je prošle godine rasla pet puta brže od očekivanog. Prošle godine je Irska bila 8,3 milijarde evra u plusu, a godinu ranije 8,6 milijardi. Prema pisanju Financial Timesa, očekuju da će u razdoblju od 2024. do 2027. godine ukupno ‘skupiti‘ 38 milijardi evra viška.
Za prepunu državnu kasu najzaslužniji su prihodi od poreza na dobit od globalnih kompanija sa sedištem u Irskoj, uglavnom u tehnici i farmaciji. Vlada kaže da su joj ti prihodi 2023. doneli 23,8 milijardi evra i predviđa se da će ove godine prikupiti 24,5 milijardi evra.
Oprezni su zbog toga što su takvi prihodi samo privremeni pa novac žele štedeti za vremena kada ovakvog priliva više ne bude. Zbog toga su više od 100 milijardi evra viška u dva državna imovinska fonda do 2035. Deo novca iskoristili su za otplatu duga i tako snizili svoj obim duga i BDP-a na nešto ispod 76 posto, dok je deo otišao na finansiranje mera kovid-19 i potpore troškovima života.
Ekonomisti veruju da bi upravo štednja dugoročno mogla naštetiti zemlji jer veliko bogatstvo ne koristi za rešavanje infrastrukturnih problema, a ima ih mnogo. Milijarde viška pomogle bi u rešavanju stambene krize u zemlji u kojoj rast stanovništva brzo nadmašuje novu ponudu, ublažavanju izazova električne mreže, snabdevanjem vodom, zdravstvenih usluga i javnog prijevoza.
– Postoji ogromna potreba za javnim ulaganjima i prilika koja se pruža jednom u generaciji da se to finansira iz vlastitog džepa. Retko se kojoj zemlji pružila tako izvanredna prilika da promeni društvo – rekao je za Financial Times ekonomist David McWilliams.
Vlada je ipak najavila da će proračun uključiti 6,9 milijardi evra potrošnje i 1,4 milijarde evra poreznih mera, čime će preuzeti njeno samonametnuto pravilo da povećanje potrošnje ne bude veće od pet posto godišnje.
Emma Howard, predavač na Tehnološkom univerzitetu u Dublinu, smatra da bi Irska deo svog viška trebala usmeriti na društvene probleme. Prema podacima Evropske unije, Irska je najusamljenija zemlja u Evropi, s gotovo petinom ljudi koji su usamljeni većinu ili celo vreme, a gotovo dve trećine ljudi pati od teskobe ili depresije. Osim toga, svako sedmo dete živi u domaćinstvu s manje od 60 posto srednjeg dohotka u zemlji.
Dobar način kako kratkotrajni višak novca pretvoriti u dugoročni priliv je podsticanje preduzetništva. Ili se on može iskoristiti da bi se poboljšao sistem planiranja i ubrzale procedure dobijanja dozvola. Izgradnja kuća se s godinama ubrzala, ali je to i dalje presporo s obzirom na potrebe. Na primer, nova nacionalna dečija bolnica daleko premašuje postavljene rokove što je dovelo do toga da se ukupni troškovi s vremenom povećaju čak četiri puta.
Što god Irska učinila s njim, čini se da će novac i dalje dolaziti. Prema jednom delu plana porezne reforme OECD-a koji se sastoji od dva stupa, a čiji je cilj uklanjanje prednosti za multinacionalne kompanije s niskim porezima, Irska je povećala svoju stopu poreza na dobit od 12,5 posto na 15 posto za velike kompanije. Ali drugi deo reforme – zahtev da korporacije plaćaju porez tamo gde se nalaze njihovi kupci, što bi usmerilo neke od irskih korporativnih primitaka od poreza – zapravo nije zaživeo.
-Trenutno smo u vrlo, vrlo jakoj poziciji – rekao je Seamus Coffey, predsednik Irskog fiskalnog savetodavnog veća, na nedavnoj konferenciji. – Nadamo se da nećemo napraviti nered.
(Financial Times)