Druga najveća svetska ekonomija beleži usporavanje rasta: Banke smanjuju kamate na depozite

Kineska ekonomija je u trećem tromesečju rasla nižom stopom od očekivane, što je najnoviji dokaz da nedavni napori da se poveća rast tek treba da pokažu rezultate.

Foto: Shutterstock / RAS Srbija

Privreda je porasla po godišnjoj stopi od 4,6% između jula i septembra, što je smanjenje u odnosu na 4,7% iz prethodnog kvartala.

Brojka za drugu po veličini svetsku ekonomiju pala je ispod službenog cilja za rast od “oko 5 odsto” za 2024, brojku koji neki analitičari smatraju preambicioznim osim ako se ne preduzmu agresivnije mere za podsticanje potražnje potrošača i oporavak u posrnuli imovinski sektor.

Državni zavod za statistiku je u saopštenju naveo da je privreda “generalno stabilna sa stalnim napretkom” čak i suočena sa “komplikovanim i teškim spoljnim okruženjem” i komplikovanim domaćim ekonomskim razvojem.

Ekonomija je ostala spora uprkos ukidanju ograničenja Covid-a krajem 2022. Poverenje potrošača je nisko, a tržište nekretnina i dalje koči ekonomiju.

Stopa rasta Kine u prva tri kvartala ove godine iznosila je 4,8%. Na kvartalnoj osnovi, privreda je porasla 0,9% u kvartalu koji je završen u septembru, u odnosu na rast od 0,7% u prethodnom kvartalu.

Za prva tri kvartala, kineska industrijska proizvodnja porasla je 5,8%, dok je maloprodaja porasla 3,3% u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, investicije u nekretnine pale su 10,1 odsto, a vrednost prodaje novih kuća 22,7 odsto, naglašavajući slabost stambenog sektora.

Ranije ove nedelje, Kina je izvestila da je njen izvoz u septembru naglo usporio, porastao je samo 2,4 odsto u dolarima u odnosu na godinu ranije, što je pad u odnosu na 8,7 odsto međugodišnjeg rasta u avgustu. Uvoz je takođe bio slab, sa rastom od svega 0,3 odsto a nedostajale su procene.

Kako Kina nastavlja da jača ekonomiju

Kineski kreatori politike su poslednjih nedelja najavili paket mera usmerenih na jačanje ekonomije, uključujući smanjenje hipotekarnih stopa za postojeće kuće i omogućavanje bankama da daju više kredita smanjenjem obavezne rezerve.

Ali Peking je do sada prestao da predstavlja velike nove stimulativne planove za koje analitičari i investitori smatraju da su potrebni da bi se ekonomiji dao veliki podsticaj.

“Pojačavanje fiskalnih stimulacija trebalo bi pomoći da se nekako ispuni godišnji cilj rasta ove godine i podrži aktivnosti u narednim kvartalima, iako to neće sprečiti ponovno usporavanje rasta do kraja sledeće godine”, rekla je Zichun Huang iz Capital Economics-a.

Huang je navela da, iako su maloprodaja i industrijska proizvodnja poboljšani, tržište nekretnina ostaje u zastoju, s obimom prodaje i dalje padajućim i sa cenama nekretnina u daljem padu.

Mere vezane za nekretnine koje su najavljene u četvrtak, kao što je povećanje finansiranja odobrenih stambenih projekata, “malo je verovatno da će dovesti do značajnog zaokreta u sektoru i široj ekonomskoj aktivnosti”, rekla je ona.

Većina poteza vlade da oživi ekonomiju bila je parcijalna.

Banke smanjuju kamatne stope na depozite

Velike kineske državne banke smanjile su u petak svoje kamatne stope na depozite na 0,1% sa 0,15% za depozite po viđenju i na 1,1% sa 1,35% za dugoročne depozite.

U međuvremenu, centralna banka je izdala smjernice državnim bankama da daju zajmove kompanijama i glavnim dioničarima za otkup dionica u sklopu napora da se stabilizuju domaća tržišta dionica, koja su posustala posljednjih godina.

Zajmovi, koje može dati samo 21 određena finansijska institucija, imaće maksimalnu kamatnu stopu od 2,25%, navodi se u saopštenju Narodne banke Kine u kojem se naglašavaju planovi za strogi nadzor napora da se podrže tržišta.

Vest je pomogla u pokretanju indeksnog skupa na berzi u Šangaju, pri čemu je Composite indeks porastao 2,1%, a merilo za manje tržište u južnom gradu Shenzhenu 2,4%.

Referentna vrednost Šangaja je porasla značajnih 9% u poslednja tri meseca, nakon rasta prošlog meseca objavljivanjem novih mera za suzbijanje usporavanja, pre nego što je pala jer su investitori registrovali razočaranje zbog nedostatka velikih inicijativa za državnu potrošnju.

(Investitor)