У седишту Европске уније у току је други дан Самита ЕУ. Иако у разговорима о КиМ није дошло до битнијег помака, очекује се да ће на крају овог дана бити усвојени и закључци лидера ЕУ о дијалогу Београда и Приштине. Горуће теме пред челницима ЕУ Блиски исток и рат Израела и Хамаса, али и поруке да помоћ Украјини није у другом плану.
Јучерашњи дан Самита био је резервисан за разговоре у којем су били укључени представници Београда и Приштине и три лидера, три највеће земље Европске уније, и други европски челници. Упркос присуству на највишем политичком нивоу није дошло до помака и до неког битнијег напретка у разговорима.
Разговори су трајали врло дуго, а ако би морали да се сумирају у једној реченици до неког договора или помака није дошло јер Приштина није била спремна да прихвати предлог формирања и статута Заједнице српских општина који је представила Европска унија.
Дебата о Косову, односно о дијалогу Београда и Приштине није у потпуности завршена. Очекује се да ће речи бити о томе и данас и да ће на крају заседања бити усвојени и закључци лидера Европске уније о дијалогу Београда и Приштине.
У седишту Европске уније водила се интензивна дебата која је трајала пет сати о горућем питању Блиског истока, о сукобу Израела и Хамаса.
Око поноћи је ипак завршена договором о поруци Европске уније у овом тренутку – затражени су хуманитарни коридори и паузе у непријатељствима, како је речено, које би омогућило да хуманитарна помоћ несметано дође до оних којима је неопходна у Гази.
То је било проблематично између осталог због тога што одређене земље Европске уније као што су рецимо Аустрија, Чешка и неке друге су сматрале да та употреба речи примирја и наметање примирја значи спречавање Израела да се бори против тероризма и да одговори на терористички напад Хамаса.
Закључено је оваквом формулацијом и позивом на хуманитарне коридоре, хуманитарне паузе и уз један битан додатак затражен на иницијативу Шпаније која је председавајућа Европском унијом, а то је одржавање мировне конференције у наредним месецима која би се бавила оживљавањем политичког процеса на Блиском истоку.
Тема Блиског истока синоћ је однела практично сво време за дебату и данас се лидери враћају на Украјину у вези са којом настоје да пошаљу поруку како она не одлази у други план и како подршка Украјини неће бити мања због тога што пажњу сада одвлачи у великој мери питање Блиског истока.
Помоћ Украјини блиско је повезана са другом важном темом о којој се разговара, а то је ревизија седмогодишњег заједничког буџета Европске уније. У овом моменту треба пронаћи нека недостајућа средства, видети који су приоритети за предстојеће 3 или 4 године у трошењу и неких 50 милијарди које би требало пронаћи за даљу финансијску помоћ Украјини.
Начелни договор о томе да се ова ревизија оствари до краја године је постигнута, али постоје још многи детаљи које треба утаначити.