Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) između Srbije i Kine, kojim je obuhvaćeno više od 20.000 proizvoda, juče je stupio na snagu. Na to tržište bez carina sada mogu da se izvoze sveže jabuke, borovnica i suva šljiva.
Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja, izjavio je za Tanjug da su u ovom režimu i prerađevine od voća, semenska roba, raž i drugi poljoprivredni proizvodi. Za pet godina, prema Milosavljevićevim rečima, Srbija će na tržište Kine bez carina prodavati vina, kao i neke druge proizvode i fermentisana pića, dok će smrznuta malina biti u bescarinskom režimu tek za deset godina.
Domaći proizvođači jabuka su među prvim poljoprivrednicima koju imaju prvi priliku da se oprobaju na ovom velikom, ali isto tako i zahtevnom tržištu. Da li su spremni i koliko izvoznika ima kapacitete za izvoz u Kinu?
– Sigurno da je ovo dobra stvar za domaće proizvođače jabuka. Dobro bi bilo da država pokuša sličan aranžman da izdejstvuje i sa nekim bližim zemljama koje su veliki uvoznici poput Maroka i Egipta – izjavio je za „Politiku” profesor Zoran Keserović, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za voćarstvo.
Prema njegovim rečima, dugoročno gledano, bescarinski izvoz ovog voća u Kinu izuzetna je prilika, budući da se u Rusiji, gde smo godinama najviše izvozili, podižu ogromne površine savremenih zasada jabuka.
Napominje i da je Kina takođe jedan od najvećih proizvođača, tako da treba ispitati šta će od sorti imati prolaz na tom tržištu. Znamo da je „fudži” vodeća jabuka, a kod nas su je mnogi iskrčili poslednjih godina, ali smatra da je moguće da će plasman imati i i „gala”, „ajdared”, „greni smit”.
Jedino što je, kaže, transport jako dug i pitanje je kako će zbog situacije na Bliskom istoku sve moći da se realizuje, verovatno će otežati prevoz pa tako i povećati troškove.
Keserović ističe da je u poslednje vreme, posle određenih poteškoća s plasmanom ovog voća, krenuo i bolji izvoz na rusko tržište, verovatno zbog nedostatka jabuka jer je Rusiji za domaće potrebe potrebno najmanje dva miliona tona jabuka, a proizvode oko 1,5 miliona.
– Mnogi koji su je imali u hladnjačama uspeli su da je prodaju u Rusiji, plašio sam se da će ostati viškovi. Srećom da postoje savremene hladnjače za čuvanje jabuke – rekao je Keserović i dodao da ove godine zbog izmrzavanja, loših vremenskih uslova i grada očekuje se nešto manja proizvodnja jabuka u Srbiji u količini od oko 380.000 tona.
Kada je reč o drugim poljoprivrednim proizvodima, iz Uprave za zaštitu bilja napomenuli su za Tanjug da su iz ove liberalizacije nažalost izuzeti kukuruz, suncokret, suncokretovo ulje, pšenica, kao i pšenično brašno. Te proizvode je Kina tradicionalno zaštitila i ne želi da oni imaju poseban status sa bilo kojom zemljom, rekao je Milosavljević i objasnio da su poljoprivredni proizvodi koji se izvoze u Kinu iz Srbije u sistemu odobravanja, odnosno da bi bilo koja biljna vrsta mogla da se izveze u Kinu, mora da se ispuni niz usaglašenih fitosanitarnih uslova koje oni prepoznaju kao dovoljne da bi neki proizvod mogao da se nađe na tržište te zemlje. Ti procesi su jako dugi, samo proces usaglašavanja protokola za fitosanitarne uslove za izvoz jabuke trajao je više od šest godina, dok je za borovnicu trajao oko tri godine.
„Mi smo u ovom trenutku, kad govorimo o borovnici, u fazi identifikacije i registracije svih izvoznika, svih proizvodnih mesta i treba to da dostavimo kineskoj strani kako bi izvoz tog voća mogao da krene. Ovaj proces smo završili za jabuku”, rekao je Milosavljević. On nije mogao da precizira koliko će stupanje SST povećati izvoz Srbije u Kinu, ali je dodao da očekuje da će naši privrednici prepoznati ova širom otvorena vrata na kineskom tržištu i uspeti da nađu pouzdane partnere.
Povlašćeni pristup proizvoda srpskog porekla tržištu sa više od 1,4 milijarde stanovnika stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja i trebalo bi da dovede do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji, ali i povećanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti.
Ivana Albunović
Bez carine oko 60 odsto proizvoda
Aranžman sa Kinom odnosi se na oko 20.000 artikala, a odmah bez carina moći će da se izvozi oko 60 odsto njih, piše Tanjug. U narednih pet do 10 godina bescarinski izvoz biće moguć za 30 odsto proizvoda, čija će se carina godišnje smanjivati od 20 do 10 odsto. Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina, godišnje će imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada imati godišnje smanjenje carina za po 10 odsto. Trajno će carinama biti zaštićeno 10 odsto najosetljivijih proizvoda iz Srbije, pre svega, poljoprivrednih. Važna činjenica je i da više od 50 odsto proizvoda, koji se plasira u Kinu, mora da bude proizvedeno u Srbiji.