Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, у суду САД на Северним Маријанским острвима јутрос је признао кривицу за део оптужби које су му се стављале на терет у замену за слободу.
Суд му је, тачније, као казну одредио време које је већ провео у британском притвору.
Овај значајан развој догађаја уследио је након вишегодишње правне борбе, у којој је Асанж покушавао да избегне изручење Сједињеним Америчким Државама.
Рани живот и образовање
Џулијан Асанж је рођен 3. јула 1971. године у Таунсвилу у Аустралији. Одрастао је уз мајку Кристин Хокинс, активисткињу и сликарку, и оца Џона Шиптона, грађевинског радника и активисту. Његови родитељи су се, ипак, рано развели, пре његовог рођења.
Када је имао годину дана, његова мајка се удала за Брета Асанжа, глумца са којим је водила малу позоришну компанију и кога је Џулијан сматра својим оцем, па је и узео његово презиме – Асанж. Често су се селили због природе посла, тако да је Џулијан променио готово тридесет школа.
Џулијан је касније студирао је физику, математику и програмирање на универзитетима Квинсленд и Мелбурн, али није дипломирао.
Интересовање за рачунаре развио је у раној младости, а као тинејџер је постао хакер под псеудонимом Mendax.
Због хакерских активности, међутим, приведен је 1991. године, али је избегао затворску казну, уз услов да не понавља слична дела.
Оснивање Викиликса
Асанж је 2006. године основао Викиликс, организацију посвећену објављивању поверљивих докумената и борби против корупције и злоупотребе власти.
Викиликс је постао светски познат 2010. године, када је објавио низ поверљивих докумената везаних за ратове у Ираку и Авганистану, као и дипломатске депеше САД.
Ти документи су открили бројне контроверзне информације, укључујући и сумње у ратне злочине и корупцију, што је изазвало бурне реакције широм света.
Правне битке и азил
Након објављивања докумената, Асанж се суочио са правним проблемима.
У Шведској је 2010. године оптужен за силовање, што је негирао, тврдећи да је реч о политички мотивисаним оптужбама.
Да би избегао изручење Шведској, после чега би готово извесно био изручен у САД где би га чекала дугогодишња затворска казна, затражио је азил у амбасади Еквадора у Лондону, где је остао од 2012. до 2019. године.
Хапшење и затвор
Британска полиција је у априлу 2019. године, након што је Еквадор повукао његов азил, ухапсила Асанжа у амбасади.
Суочио се са оптужбама у Великој Британији за кршење услова кауције, док се истовремено борио против изручења у САД.
Америчке власти су га оптуживале за хаковање и објављивање поверљивих докумената што је, тврде, угрожавало националну безбедност.
Слобода и признање
Асанж је у среду 26. јуна 2024. године ослобођен након што је признао кривицу за део оптужби, укључујући манипулацију поверљивим информацијама, што носи мању казну у односу на шпијунске оптужбе са којима се суочавао.
Споразум му је омогућио му је да избегне изручење у САД и потенцијалну дугогодишњу казну затвора.
Време које је провео у британском затвору урачунато је у његову казну, те је из суда изашао као слободан човек и одмах отпутовао у Аустралију.
Суђење је одржано у Сајпану, главном граду Северно Маријанских Острва. Град је изабран као неутрална територија која је под суверенитетом Сједињених Америчких Држава, али је географски удаљена од континенталног дела САД.
Асанж је дан раније допутовао у Сајпан, после пуштања из затвора у Великој Британији у којем је провео пет година.
Наслеђе и утицај
Џулијан Асанж је постао симбол борбе за транспарентност и слободу информација. Његове акције су покренуле светску дебату о правима грађана на информације и злоупотреби власти.
Иако контроверзан, његов рад је открио многе неправилности и злоупотребе, те је оставио дубок траг у историји новинарства и активизма.
Одлуком суда, односно споразумом са Асанжом, стављена је тачка на један од најзначајнијих и најдраматичнијих правних случајева у последњих неколико деценија.