Predlogom zakona o budžetu za 2024. godinu, koji se nalazi na dnevnom redu današnjeg zasedanja Skupštine Srbije, predviđeni su ukupni prihodi od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Foto: Vlada Republike Srbije/ Peđa Vučković / Tanjug
Rashodi budžeta su planirani u iznosu od 2.238 milijardi dinara, što je za 5,0 odsto više od sume iz rebalansa budžeta za 2023. godinu, tako da je predviđen fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP i niži od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP. Iz Vlade Srbije su naveli da je predloženi budžet razvojni, što podrazumeva nastavak visokih ulaganja u kapitalne investicije i izgradnju auto-puteva, brzih pruga, škola, bolnica, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija i zaštite životnog standarda građana
. Projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 3,5 odsto BDP, javni dug sektora države projektovan je na 51,7 odsto BDP u 2024. godini, što je daleko manje od 60 odsto, koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta. Predlogom budžeta predviđeno je da, počev od 1. januara sledeće godine, penzije u Srbiji budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto. Kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi potpuno preneo na poslodavce, od sledeće godine je planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 na 25.000 dinara.
Predlogom budžeta je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP. Na dnevnom redu Skupštine Srbije nalazi se 60 tačaka, među njima je i nedavno potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine. Prema sporazumu, jedna grupa proizvoda biće oslobođena od plaćanja carina danom stupanja na snagu ovog sporazuma, što se očekuje u maju ili junu, a za drugu grupu će carine biti ukinute u pet jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i ove robe biće oslobođene plaćanja carine za pet godina. Carine na robu iz treće grupe, sa poreklom iz kategorije “A10”, biće ukinute u 10 jednakih godišnjih tranši, a carina će biti oslobođene za 10 godina, dok će carine na robu sa poreklom iz kategorije “A15” biti ukinute u 15 godišnjih tranši od stupanja na snagu sporazuma i biće oslobođene plaćanja carine za 15 godina. Za neke prozvode carine će ostati na snazi.
Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, danom stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, Srbija će dobiti bescarinski pristup kineskom tržištu za sveže jabuke, breskve, šljive, višnje, lubenice, suvo grožđe, semensku raž, ječam, ovas, seme suncokreta, seme uljane repice, ruže, sušeno mahunasto povrće, kisele krastavce i kornišone. Bez carine će se izvoziti i kukuruz šećerac, smrznuto svinjsko meso, svinjska mast, pastrmka i šaran, prerađevine i konzervirani proizvodi od mesa, kobasičarski proizvodi, konzervirano povrće, džemovi, mineralna i prirodna voda, pivo, sveže i sušeno bilje za industrijsku svrhu, goveđa koža, a svi ovi proizvodi čine 60 odsto ukupne razmene sa Kinom, presnoi Tanjug.
U roku od pet godina, kategorija A5, koja čini 16 odsto ukupne razmene, biće ukinute carine na proizvode kao što su šampanjac i penušava vina, vina u pakovanju od dva litra, ostala fermentisana pića, krompir, paradajz, crni i beli luk, kupus, kruške, grožđe, dinje, plavi patlidžan, sveža slatka paprika, šargarepa, mahunasto povrće, spanać, bundeva, tartufi, supe, čorbe, žvake, sokovi od jabuke i drugo.