“Eureka!” Najveće nalazište u Evropi: Ovde počinje nezavisnost od Rusije i Kine

Skandijum poboljšava legure čvrstog aluminijuma koje se koriste u, na primer, Erbas ili lakim okvirima za trkačke bicikle.

Eureka! Šveđani su uzviknuli sredinom januara kada je njihova nacionalna rudarska kompanija LKAB otkrila više od milion tona retkih oksidisanih minerala u oblasti Kiruna.

Reč je o najvećem nalazištu mineralnih sirovina u Evropi, a direktor LKAB-a Jan Mostrom i lokalni ministar energetike Eba Buš nisu krili da su uzbuđeni.

“U ovom rudniku počeće elektrifikacija, samodovoljnost Evropske unije i njena nezavisnost od Rusije i Kine”,rekao je ministar Buš, dok je direktor Mostrom objasnio da je otkriće njegove kompanije “izuzetno važna komponenta za proizvodnju ključnih sirovina koje se apsolutno neophodno za zelenu tranziciju”.

A na šta su tačno naišli rudari? Reč je o retkim zemljanim elementima, koji se trenutno ne kopaju nigde u Evropi, a predviđa se da će u budućnosti biti posebno značajni za proizvodnju električnih automobila i obnovljive energije. To su, u stvari, metali koji imaju atomski broj između 57 i 71 u periodnom sistemu elemenata, iako se skandijum i itrijum često ubrajaju među 15 najvažnijih.

Reč je o mineralima koji se javljaju u malim koncentracijama i u takvim geološkim formacijama koje ih čine skupim za vađenje, pre svega zbog toga što veoma brzo oksidiraju. I sama Evropska komisija ističe da su retki minerali jedan od najvažnijih resursa za Evropu, uprkos tome što se velika većina njih kopa u Kini.

Sada je problem koji Šveđani imaju su dozvole, jer rudarenje može da počne tek kada se za to pribave sve potrebne dozvole, što bi moglo da traje između 10 i 15 godina, objasnio je čelnik LKAB Mostrom.

Ako je potrebno, međutim, taj period se može “dramatično skratiti”, kako je za austrijski Der Standard objasnio Ahim Valter Hasel, stručnjak za retke elemente i šef Instituta za hemijsku tehnologiju neorganskih supstanci Univerziteta u Lincu.

“Veličina lokacije u Kiruni je približno četiri puta veća od svetske godišnje proizvodnje, što ima strateški značaj za Evropsku uniju”, rekao je Hasel.

Der Standard piše i da su do sada u Evropi bila poznata samo mala nalazišta retkih elemenata, koja nisu bila baš isplativa za rudarenje. EU je bila zavisna od uvoza, uglavnom iz Kine, koja trenutno “drži” oko 60 odsto svetskih potreba za pomenutim elementima.

“Kina je između 2010. i 2015. ograničila isporuke retkih metala posle sukoba sa Svetskom trgovinskom organizacijom, pa čak i potpuno obustavila Japanu. Ova zavisnost od blagonaklonosti Kine učinila je Evropu podložnom ucenama”, kaže Hasel, dodajući da bi sa sajtom u Kiruni Evropa mogla da zadovolji svoje potrebe.

Za šta se, konkretno, koriste retki elementi?

Pre svega, oni su u tehnologiji neophodni, nalaze se u mobilnim telefonima, laptopovima, LED diodama, fluorescentnim cevima, nalaze se u automobilskim baterijama, u avionima, u raketama.

Kako navodi Der Standard, evropijum i terbijum se, na primer, koriste u plazma ekranima kao pojačivači boje, prazeodimijum pojačava svetlosni efekat ugljeničnih lampi, itrijum je osnova za medicinski neophodan IAG laser i omogućava stvaranje novih superprovodnika i smanjuje emisije u lambda sondama za kontrolu izduvnih gasova automobila.

Terbijum i disprozijum omogućavaju brzo prebacivanje i pojačavanje svetlosnih talasa u prenosu digitalnih podataka preko optičkih kablova.

Zbog svoje tvrdoće, cerijum oksid se koristi kao sredstvo za poliranje stakla i sočiva, dok gadolinijum deluje kao kontrastno sredstvo u magnetnoj rezonanci radi lakšeg otkrivanja tumora. Skandijum poboljšava legure aluminijuma visoke čvrstoće koje se koriste u, na primer, Erbas ili lakim okvirima za trkačke bicikle. A ima i energije.

Retki elementi, piše Der Standard, mogli bi da igraju važnu ulogu u njegovoj proizvodnji zbog svojih magnetnih svojstava.

Šezdesetih godina prošlog veka otkriveno je da se retki metali mogu koristiti za proizvodnju supermagneta koji daleko nadmašuju performanse prethodno poznatih magneta. Eksperimenti su počeli sa itrijumom i samarijumom i nastavljeni nekoliko godina kasnije sa disprozijumom i neodimijumom, a danas se ovaj drugi koristi u zvučnicima i mikrofonima mobilnih telefona, zajedno sa gvožđem i borom, ali i u hard diskovima i servo motorima u automobilima.

Sa novim rezervama, u svakom slučaju, dugoročno gledano, Evropa bi mogla da opremi značajan broj novih vetrogeneratora neodimijumskim permanentnim magnetima iz sopstvenih izvora – kaže naučnik Hasel, koji pretpostavlja da je udeo neodimijuma u ​​švedskom nalazištu oko 15 odsto.

Prema procenama stručnjaka, ovim bi se moglo opremiti više od 240.000 kopnenih vetroturbina snage 6,5 megavata ili 100 vetrogeneratora prečnika rotora 250 metara i snage 15 megavata. Samo jedna od ovih vetroturbina mogla bi da snabdeva strujom mali grad srednje veličine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.