Nakon što je nadjačao evro, američki dolar je nadomak toga da se izjednači s britanskom funtom – po prvi put u istoriji. Evro je nastavio pad, što se pripisuje strahu od recesije i energetske krize kao posledice rata u Ukrajini.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Poslovni dnevnik piše da su i druge ključne svetske valute takođe oslabile. Japanski jen je ove godine pao za skoro petinu vrednosti u odnosu na dolar i na najnižem je nivou od 1998. Indijski rupi je u ponedeljak bio na istorijskom minimumu, nakon što je ranije ove godine prvi put bilo potrebno više od 80 rupija za dolar.
Blic preporučuje
„Dolar doživljava najveće jačanje od osamdesetih godina“, napisao je u poruci za klijente Džordž Saravelos, glavni analitičar za kurseve u Deutsche Bank. „Zbog te ekstremne volatilnosti, na globalnom nivou polako raste nezadovoljstvo.”
Foto: shutterstock
Sigurna luka
Najbitniji razlog za jačanje dolara je njegov ugled kao sigurne luke u vremenima krize. Centralne banke širom sveta sprovode sve restriktivniju monetarnu politiku u strahu od recesije i inflacije u eurozoni. Investitori beže ka dolaru koji je manje izložen rizicima, piše Deutsche Welle.
Drugi razlog je što su američke Federalne rezerve već uvele vrlo agresivnu monetarnu politiku – odnosno podigle kamatne stope kako bi smanjile količinu novca u opticaju i borile se protiv inflacije.
Taj potez Amerikanaca u suprotnosti je s politikom japanske centralne banke koja je insistirala na ekstremno niskoj referentnoj kamatnoj stopi, kao i Evropske centralne bankom koja se dugo opirala povećanju kamata.
Poslednje jačanje dolara došlo je nakon što je nova britanska Vlada najavila najveće smanjenje poreza u posljednjih pet decenija.
„Velika fiskalna davanja koja su najavljena mogla bi povećati privredni rast na kraći rok. Ali veće pitanje je – ko će to platiti?“, kaže Saravelos, objašnjavajući zašto investitori polako beže iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Foto: shutterstock
Skuplji uvoz za Evropljane
Jak dolar mogao bi dodatno opteretiti evropska domaćinstva. Jer, slabija evropska valuta čini skupljim uvozne proizvode – koji su najčešće izraženi u dolarima. Ukoliko su to sirovine ili poluproizvodi, onda će i konačna cena gotovih proizvoda biti viša. Osim toga, evropski turisti koji putuju u SAD moći će manje da kupe za novac koji ponesu.
U normalnim vremenima slaba valuta ne mora biti problem. Naprotiv, za izvoznu silu poput Nemačke to bi značilo da su njeni proizvodi konkurentniji na svetskom tržištu jer su jeftiniji u dolarima.
Ali, slaba je to uteha jer vremena nisu normalna. Osim sankcija i rata, nastavlja se poremećaj u globalnim lancima snabdvanja koji postoji još od početka pandemije. To nisu dobri uslovi za izvoz.
Jak dolar bolno su osetili i potrošači u Indiji. Ta zemlja se velikim delom oslanja na uvoz nafte i jestivih ulja čije su cene vezane za dolar. Kad se prevede u rupije, cena je bitno viša.
Skup uvoz pojačava inflaciju i prisiljava centralne banke da podignu kamate kako bi prigušile potražnju. Visoke kamate, pak, poskupljuju kredite, recimo za kupovinu nekretnina.
Dokle ovako?
S druge strane, američki potrošači bi mogli doživeti i pad cena jer roba iz uvoza postaje jeftinija. A američki turisti će u Evropi moći više trošiti.
Privrednici su sada motivisani da više vode biznis u SAD, a manje u drugim zemljama jer je dobit tamo manja u dolarima. Ipak, najveći udar će pogoditi ekonomije zemalja u razvoju koje imaju ogromne državne dugove u dolarima, kao što su Turska, Argentina ili Gana.
Saravelos navodi da je za prestanak rasta dolara nužno da američka Federalna banka olabavi monetarnu politiku, a ona će to učiniti tek kad prođu najveći rizici od inflacije.
S druge strane, ovaj stručnjak dodaje da je potrebno prevladati neizvesnost kada je u pitanju snabdevanje Evrope energentima, te da Kina prestane s politikom „nula kovida” zbog koje su zatvarane ekonomske zone i luke.
„Barem nešto od toga mora se desiti da bi se usporio neviđeni juriš novca ka američkoj sigurnoj luci“, kaže Saravelos. „No, bojim se da se ništa od toga još ne dešava“, kaže ovaj analitičar Deutsche Bank.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.