Evro pao na najniži nivo u poslednjih šest meseci: Ulagači zabrinuti zbog carina

Evro je u ponedjeljak pao na najniži nivo u šest i po meseci prema dolaru zbog zabrinutosti ulagača oko mogućih američkih carina i njihovog udara na ekonomiju evrozone. Indeks američkog dolara, odnosno mera njegove vrednosti u odnosu na korpu stranih valuta, blago je premašio najviše nivoe zabeležene odmah nakon američkih predsedničkih izbora dok tržišta čekaju vesti koje će razjasniti buduću politika SAD-a.

Foto: Viachaslau Krasnou / shutterstock

Osetljivost evra na pretnju viših uvoznih carina SAD-a bila je očita kasno u petak kada su mediji izvestili da novoizabrani predsednik Donald Trump želi Roberta Lighthizera, koji se smatra trgovinskim jastrebom, da vodi trgovinsku politiku. Evropska valuta pala je 0,6 posto na 1,0657 dolara, nakon što je dosegla 1,0656 dolara, najnižu razinu od 1. svibnja. U petak je pala za 0,78 posto.

Foto: Mitrija / shutterstock

Podstaknuto raspoloženje

Politika je ostala u centru pažnje ulagača nakon što je nemački kancelar Olaf Scholz otvorio put prevremenim izborima u toj zemlji. Međutim, rizik od skretanja smera politike u Nemačkoj koje bi mogle dovesti do labavije fiskalne politike bit će veći sledeće godine. “Teza onih koji se klade na pad dolara je da će trebati neko vreme da se uvedu carine i da se Fed ponovno kalibrira na manje restriktivnu monetarnu politiku. Ne slažemo se i mislimo da ovaj čisti izborni rezultat može podstaknuti potrošačko i poslovno raspoloženje u SAD-u u isto vreme dok utičeče na poslovno raspoloženje drugde u svetu”, rekao je Chris Turner, voditelj forex strategije u ING-u.

Indeks dolara porastao je 0,45 posto na 105,44, nakon što je dostigao 105,50, najviši nivo od 3. jula. Prošle nedelje skočio više od 1,5 posto na 105,44, nakon što je Donald Trump postao pobednik predsedničkih izbora u SAD-u. Mere novoizabranog predsednika SAD-a, uključujući carine i smanjenje poreza, trebale bi povećati pritisak na inflaciju i prinose na obveznice, istovremeno ograničavajući Fedov opseg da ublaži politiku i podrže dolar.

Lee Hardman, viši valutni analitičar u MUFG-u, istakao je da Lighthizer razmatra slabljenje dolara. “Više carine mogle bi se iskoristiti kako bi se druge zemlje prisilile da pristanu na revalorizaciju svojih valuta u odnosu na američki dolar”, rekao je, spominjući Plaza sporazume iz 1985. godine. Plaza Accords bio je sporazum između pet velikih ekonomija o deprecijaciji dolara kroz koordinirane intervencije.

Dolar je ojačao 0,8 posto u odnosu na jen na 153,8, nakon što je pao s prošlonedeljnog rekorda od 154,7 zbog rizika od japanske intervencije. Sažetak sa sastanka o politici Bank of Japan u oktobru pokazao je da neki članovi nisu bili sigurni kada podići stope zbog političke neizvesnosti. Izgledi kretanja kamatnih stopa bit će ključni za dolar dok sve glavne centralne banke ublažavaju svoju monetarnu politiku.

(Poslovni dnevnik)