Evropska komisija dala je danas smernice državama članicama o vođenju i koordinaciji fiskalne politike za sledecu godinu, koje treba da osiguraju srednjoročnu održivost duga, da promovišu održiv i inkluzivan rast u svim državama članicama i da odrede ciljeve smanjenja deficita u pripremi budžeta za 2024. godinu sa ciljem smanjenja duga.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Do izbijanja pandemije kovid-19 pre tri godine, EU vlade su morale da slede zajednička fiskalna pravila, iz Pakta stabilnosti, koja pozivaju sve vlade da smanje dug za 1/20 viška preko 60 odsto BDP-a svake godine i da drže budžetske deficite ispod tri odsto BDP-a.
Blic preporučuje
Ali ova pravila su suspendovana tokom pandemije i ponovo 2022 godine zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Sada postoje velike razlike u dugovima između zemalja pa su zajednička pravila EU prakično neprimenljiva za države članice.
Foto: shutterstock
U svojim današnjim smernicama Komisija kaže da opšta klauzula o izbegavanju Pakta za stabilnost, koja predviđa privremeno odstupanje od budžetskih zahteva, koji se inače primenjuju u slučaju ozbiljnog ekonomskog pada, bice deaktivirana krajem 2023 godine.
U toku su rasprave o revidiranom okviru ekonomskog upravljanja. Sve dok novi okvir ekonomskog upravljanja ne stupi na snagu i imajuci u vidu novu postpandemijsku realnost, nije prikladno vracati se isključivoj primeni pravila Pakta za stabilnost, preporučuje Komisija.
Države članice su pozvane da utvrde fiskalne ciljeve u svojim programima stabilnosti i konvergencije, koji su u skladu sa kriterijumima fiskalnog prilagođavanja navedenim u reformskim orijentacijama Komisije.
EK kaže da je spremna da predloži preporuke za pojedinačne zemlje o fiskalnoj politici za 2024. godinu u skladu sa fiskalnim ciljevima koje su države članice postavile u svojim programima stabilnosti.
Foto: shutterstock
U svom predlogu Komisija traži od članica da budu oprezne i da njihov budžetski deficit bude ispod referentne vrednosti od tri odsto BDP-a na srednji rok.
Komisija ce nastaviti da naglašava javna ulaganja u svojim preporukama za fiskalnu politiku za specifične zemlje. Sve države članice treba da nastave da štite nacionalno finansirane investicije i obezbede efikasno korišcenje sredstava u okviru Instrumenta za oporavak i otpornost i drugih fondova EU, posebno za zelenu i digitalnu tranziciju i ciljeve otpornosti, kaže EK u saopštenju.
S obzirom na uporno visoku neizvesnost za makroekonomske i budžetske izglede u ovom trenutku, Komisija smatra da odluka o tome da li da se države članice stave pod proceduru prekomernog deficita ne bi trebalo da bude doneta ovog proleca.
Komisija ce predložiti Savetu da u prolece 2024. godine, na osnovu podataka o ostvarenom rezultatu za 2023. godinu, otvori procedure za prekomerni deficit zasnovan na deficitu, u skladu sa postojecim zakonskim odredbama.
EK je pozvala države članice da se vode tim smernicama u svojim programima stabilnosti i konvergencije.
Države bi trebalo da svoje programe stabilnosti, u kojima izlože fiskalne planove za naredne tri godine, da podnesu Komisiju svakog aprila.
(Izvor: Tanjug)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.