FED smanjio kamatne stope za četvrtinu poena

Nakon značajnijeg smanjenja od pola procentnog poena u septembru, Komitet za otvoreno tržište smanjio je referentnu stopu za zaduživanje za četvrtinu procentnog poena, odnosno 25 baznih poena, na ciljanu stopu od 4,50%-4,75%. Ova stopa utiče na međubankarske zajmove preko noći, ali često utiče i na kamate na potrošačke kredite kao što su stambeni krediti, kreditne kartice i auto zajmovi.

Potez FED- a bio je široko očekivan na tržištima, imajući u vidu da je već bio najavljen na septembarskom sastanku i u kasnijim izjavama kreatora politike. Glasanje je bilo jednoglasno, za razliku od prethodnog poteza kada je jedan član FED-a glasao protiv, što se nije dogodilo od 2005. godine. Ovoga puta, guvernerka Mišel Bouman podržala je odluku. Izjava nakon sastanka sadržala je nekoliko promena u pogledu FED-ana ekonomiju, a jedna od njih bila je promenjeno viđenje o naporima da se smanji inflacija, uz istovremenu podršku tržištu rada.

“Komitet procenjuje da su rizici za postizanjeciljeva u oblasti zaposlenosti i inflacije približno uravnoteženi”,navodi se u dokumentu, što je promena u odnosu na septembar, kada je Komitet izrazio “veće poverenje”u ovaj proces. Zvaničnici Federalnih rezervi opravdavaju popuštanje politike zbog sve većeg prioriteta na podršci zaposlenosti, jednako kao i na obuzdavanju inflacije. Nejihova izjava je blago degradirala tržište rada, navodeći da su se uslovi generalno popustili, a stopa nezaposlenosti je porasla, ali ostaje niska.Komitet je ponovo naveo da ekonomija nastavlja da raste solidnim tempom.

Zvaničnici uglavnom objašnjavaju promene u politici kao pokušaj da se struktura kamatnih stopa uskladi s ekonomijom u kojoj inflacija postepeno pada ka cilju centralne banke od 2%, dok tržište rada pokazuje određene znakove popuštanja. Predsednik FED-a, Džerom Pauel, govorio je o prilagođavanjupolitike ka stanju u kojem ona više ne mora biti tako restriktivna kao kada je centralna banka bila gotovo isključivo usmerena na suzbijanje inflacije.

“Dalje prilagođavanje našeg stava o politici pomoći će u održanju snage ekonomije i tržišta rada i nastaviće da omogućava dalji napredak u vezi sa inflacijom dok se krećemo ka neutralnijem stavu”,rekao je Pavelna konferenciji za novinare posle sastanka.

Postoji neizvesnost oko toga koliko daleko će FED morati da ide sa smanjenjem kamatnih stopa jer makroekonomija nastavlja da pokazuje solidan rast, a inflacija ostaje problematična za američka domaćinstva. Bruto domaći proizvod porastao je po stopi od 2,8% u trećem kvartalu, što je manje od očekivanog i nešto ispod nivoa iz drugog kvartala, ali i dalje iznad istorijskog proseka za SAD od oko 1,8%-2%. Preliminarni podaci za četvrti kvartal pokazuju rast od oko 2,4%, prema podacima Atlantskog FED-a.

Iako se prema podacima, tržište rada dobro drži,broj zaposlenih van poljoprivrede povećao se za 12.000 u oktobru, pri čemu se slabost delom pripisuje olujama na jugoistoku zemlje i štrajkovima radnika. Nakon novoizabrani predsednik Donalda Trampa koji je ostvario zapanjujuću pobedu na izborima, ekonomisti uglavnom očekuju da će njegove politike predstavljati izazov za inflaciju, s obzirom na njegove najave kaznenih tarifa i masovne deportacije za imigrante bez dokumenata. Međutim, tokom svog prvog mandata, inflacija je bila niska dok je ekonomski rast, izuzimajući početnu fazu pandemije kovid, ostao snažan, piše CNBC.

Ipak, treba podetiti da je Trampbio oštar kritičar Pavela i njegovih kolega tokom svog prvog mandata, a mandat predsednika FED-a ističe početkom 2026. Centralne banke pažljivo izbegavaju komentarisanje političkih pitanja, ali bi Trampova dinamika mogla uticati na budući kurs politike. Povećanje ekonomske aktivnosti pod Trampom moglo bi navesti FEDda manje smanjuje stope, u zavisnosti od reakcije inflacije, iako je Pavel već izjavio da nova administracija neće direktno uticati na monetarnu politiku.

“Na kratkoročnom nivou, izbori neće uticati na naše odluke o politici”, rekao je Pauel.On je dodao da neće podneti ostavku čak i ako bi novoizabrani predsednik to zatražio. Inače novembarski sastanak pomeren je za jedan dan zbog izbora.

Tempo budućih smanjenja

Očekivanja analitičara su daće FEDverovatno odobriti još jedno smanjenje od četvrtine procentnog poena u decembru, a zatim napraviti pauzu u januaru dok procenjuje uticaj svojih restriktivnih poteza.

“Tumačimo ovu izjavu kao naznaku stabilnog puta politike za sada, dok kreatori politike uzimaju vreme da sagledaju Trampove šokove za ekonomsku politiku, finansijske uslove i investicioni duh, sa još jednim smanjenjem u decembru kao dobrom osnovnom opcijom,“ rekao je Krišna Guha, potpredsednik Everkore ISI, globalnenezavisne kompanije za inveesticiono bankarstvo.

Čak i uz snižavanje stopa od strane Feda, tržišta nisu reagovala u skladu s tim. Prinosi na državne obveznice porasli su od septembarskog smanjenja, kao i stope na hipotekarne kredite. Na primer, kamatna stopa na tridesetogodišnju hipoteku porasla je za oko 0,7 procentnih poena na 6,8%, prema podacima Fredi Meka. Prinos na desetogodišnju državnu obveznicu porastao je gotovo jednako.

Fed nastoji da postigne „meko prizemljenje“ za ekonomiju, u kojem može smanjiti inflaciju bez izazivanja recesije. Preferirani inflacioni indikator Feda nedavno je pokazao godišnju stopu od 2,1%, iako je tzv. osnovna inflacija, koja isključuje hranu i energiju i generalno se smatra boljim dugoročnim pokazateljem, bila na 2,7%.